Nakon prethodnog teksta u kom smo izneli prvih deset argumenata u prilog posedovanja zlata u odnosu na druge vrste kapitala, nastavljamo objavljujući sledećih deset:
11. VALUTNI RAT POZITIVNO UTIČE NA CENU ZLATA
Valutni rat koji trenutno bukti na globalnom nivou utiče na povećanje cene žutog metala. Centralne banke pokušavaju da veštački obore vrednost sopstvenih valuta na sve moguće načine i time pospeše izvozne potencijale svojih ekonomija i na taj način smanje spoljnotgovinski deficit odnosno uvećaju suficit što je slučaj sa Kinom.
Zlato nema benefit samo od pada vrednosti američkog dolara sa kojim je tradicionalno u svađi, već i od nestabilnosti i nestalnosti i drugih valuta, naročito onih koje je MMF proglasio rezervnim. Dobar primer za to je nagli pad vrednosti britanske funte nakon objavljivanja rezultata referenduma o izlasku iz EU, kada je vrednost zlata rasla, nasuprot rastu USD-a prema svim ostalim valutama.
12. ZLATO JE POGODNO ZA DIVERZIFIKACIJU RIZIKA
I najveći kritičari zlata kao investicije slažu se u jednom – svaki investitor treba da drži od 5% do 10% svoje imovine u plemenitim metalima, kako ne bi izgubio celukupan imetak u slučaju velikih krahova berzi ili propasti drugih investicija. Ukoliko je ekonomija zdrava i krize nema ni na vidiku, taj procenat može ići čak i manje od 5%, ali u slučajevima izglednih kriza i povećanog rizika od pada vrednosti akcija, imovine ili gotovog novca, procenat plemenitih metala u investicionom portfoliju bi trebao biti znatno veći.
Naime, ukoliko dođe do velike finansijske krize, čak i mali procenat zlata, kome u takvoj situaciji vrtoglavo skače vrednost, investitoru može nadoknaditi kompetan gubitak.
13. ZLATO JE SIGURNO UTOČIŠTE I KOD GEOPOLITIČKIH KRIZA I POTRESA
Ratovi, terorizam, prirodne katastrofe, iako malo verovatni – ipak se dešavaju. Gledano kroz istoriju, ratovi i slične katastrofe dolazeu ciklusima i čovečanstvo retko uspeva da ih u potpunosti izbegne. Bliski istok, Arapska proleća, dužničke krize USA i EU, samo su neki od primera kriza koji mogu eskalirati u pravcu ozbiljne pretnje. U tom slučaju zlato će biti sigurno utočište za očuvanje vrednosti imetka i univerzalan novac koji će važiti u celom svetu.
14. ZLATO ZADRŽAVA VREDNOST I U VREME DEFLACIJE
Poznata je pozivtivna karakteristika zlata u odnosu na inflaciju, o čemu smo pisali ranije. Međutim, i u vreme deflatornih ekonomskih kriza, kada hartijama od vrednosti i nekretninama opada vrednost, zlato je ne gubi. Raste zajedno sa vrednošću novca ili u najgorem slučaju stagnira. Za vreme Velike depresije tridesetih godina prošlog veka (koja ima karakter deflatorne krize), došlo je do velikih lomova na berzi, a vrednost zlata se nije menjala. Istina, u USA je bila formalno fiksirana za dolar, ali mu cena nije padala u ostatku sveta niti na crnom tržištu
Najbolji primer odnosa zlata i deflacije je prva polovina 2016. godine, kada je uprkos deflatornim pritiscima, zlato dobilo na vrednosti 30%.
15. POSEDOVANJE ZLATA U FIZIČKOM OBLIKU
Elektronski novac u Banci ili državne obveznice u suštini su samo digitalni brojevi, iza kojih stoji nečija garancija i obećanje da će vam to jednog dana i pod određenim uslovima biti islaćeno. Zlato je opipljiva stvar koju možete držati u svojim rukama, osetiti njegovu moć i slobodno odlučivati o njegovom raspolaganju i nameni. Važnost posedovanja zlata izaćiće na videlo tek nakon što centralne banke ukinu gotovinu i prinude građane da koriste isključivo elektronski novac. U tom slučaju jedna od glavnih alternativa za očuvanje privatnosti kod plaćanja biće – zlato.
16. CENOM ZLATA SE TRENUTNO MANIPULIŠE
Tokom poslednjih godina, izneto je niz dokaza da finansijske institucije u službi pojedinih Vlada manipulišu cenom zlata, između ostalog u nameri da održe stabilnost dolara kao najvažnije i najzastupljenije rezervne valute u svetu. Preko 60% deviznih rezervi u svetu parkirano je u USD. Sudbina USA je vezana za sudbinu dolara i zbog toga im je izuzetno bitno da dolar ostane na mestu na kome je. Međutim, ova igra ne može trajati još dugo.
17. ZLATO DUGOROČNO IMA RASTUĆI - BULLISH TREND
Kroz istoriju, i cena zlata je imala svoje uspone i padove, ali dugoročno posmatrano, cena zlata konstantno raste i prkosi inflaciji. Na primer za 10 grama zlata, tokom 19. veka mogla se priuštiti znatno manja protivvrednost robe i usluga, a naročito novca, nego danas. Ilustracije radi, uporedićemo švajcarski franak kao jednu od najstabilnih valuta na svetu koja nikada nije devalvirana i zlato.
Naime, 10 Švajcarskih franaka sedamdesetih godina devetnaestog veka, vredelo je 3.23 grama zlata čistoće 0.900. Danas se za tih istih 10 franaka može kupiti manje od četvrtine grama zlata. O srpskim dinarima ne vredi ni diskutovati.
Naravno, mnogi pripisuju zlatu nizak prinos odnosno činjenicu da ono ne donosi zaradu u pravom smislu reči i ne plaća dividendu niti kamatu. Tačno je da se ulaganjem u akcije kompanija može mnogo više zaraditi na kratak ili duži rok, ali imajte na umu da je takvo ulaganje izuzetno rizično i isto tako investitor može mnogo ili sve izgubiti. Kod zlata, rizik je sveden na minimum.
Zlato je idealna investicija za one koji pre nego što nešto ulože žele da znaju - šta gube, a šta dobijaju.
18. ZLATO NIJE PODLOŽNO BUBBLE ODNOSNO BALON EFEKTU
Produženi trend rasta cena dovodi najčešće do balon efekta, odnosno do pucanja istog u trenutku kada tržište postane prezasićeno, a cena nerealno visoka. Takav krah dogodio se 2008. godine sa nekretninama, tako da se cene istih do danas nisu kompletno oporavile.
Dugoročni rast berzanskih indeksa u svetu, naročito DOW Jones-a poslednjih godina usled prevelikog investiranja u akcije (jer kamata na gotovinu i na državne obveznice gotovo da nema), preti da doživi kolaps, a na koju opasnost uopzoravaju mnogi ekonomisti. Kod cene zlata ovo se ne može desiti, bar ne u tom obimu, Zlato ima sistem samoregulacije vrednosti kroz povećanje i smanjenje proizvodnje usled isplativosti ulaganja u istraživanje i otvaranje novih kopova.
19. ZLATA IMA MALO U POSEDU FIZIČKIH LICA
Ako pitate svoje poznanike ili kolege koliko poseduju investicionog zlata odnosno koliko zapravo znaju o plemenitim metalima, shvatićete da je to jako malo ili čak ništa.
Nedovoljna informisanost i zakonsko ograničenje držanja i raspolaganja plemenitim metalima u mnogim zamljama, utiču na činjenicu da ljudi nisu svesni važnosti posedovanja ovog vida imovine. Kada cena skoči iz nekog od mnogih nabrojanih razloga i zavlada zlatna groznica odnosno masovna histerija, biće kasno za kupovinu pod koliko – toliko povoljnim uslovima.
20. ZLATO JE TRENUTNO POTCENJENO
Svaka imovina ima svoje vreme za kupovinu i prodaju, nijedna vrednost nije garantovana niti večna. Međutim, možemo reći da zlato karakteriše visok stepen stabilnosti i garancija za budući rast. Visoki troškovi proizvodnje i dugi silazni trend cene od 2011. do 2015. godine kao i veliki oporavak tj. trend rasta u prvoj polovini 2016. ukazuju da je možda vreme za kupovinu - ili je to bilo tokom 2015. godine kada je zlato dotaklo dno.
Ilustrcije radi, koliko je važan trenutak koji investitor izabere za trgovinu, govori podatak da je prošle godine u decembru, ispred kovnice novca u Beču svakodnevno bio formiran red od nekoliko stotina ljudi koji su satima mirno čekali da kupe zlato ili srebro u investicionim polugama i kovanicama. Već sledećeg meseca plemeniti metali su skočili 20%, da bi nastavili dalji rast tokom narednih meseci.