Zlatna podloga novca ili zlatni standard predstavlja oblik monetarnog sistema u kom je nominalna vrednost emitovanog novca ograničena na određenu količinu zlata.
Kroz istoriju, postojala su tri osnovna oblika ovog sistema u teoriji i praksi:
1. SISTEM ZLATNOG KOVANOG NOVCA koji podrazumeva emitovanje kovanog zlatnog novca određene nominalne vrednosti i njegovo puštanje u opticaj
2. SISTEM ZLATNIH POLUGA ne podrazumeva emisiju i puštanje u opticaj zlatnog novca, ali je pokrivenost emitovanog novca zagarantovana mogućnošću da u svako doba zainteresovani imaoci novca mogu isti zameniti za zlatne poluge prema unapred fiksno utvrđenoj ceni
3. SISTEM RAZMENE ZLATA ne podrazumeva emisiju novca niti mogućnost neposredne i garantovane razmene istog za zlatne poluge, već se sistem bazira na fiksiranju kursa jedne valute za valutu druge države koja emituje novac sa zlatnom podlogom.
Iako preciznih podataka nema, smatra se da je celoj ljudskoj istoriji proizvedeno manje od 200.000 tona zlata, odnosno oko 10.000 kubnih metara. Ni danas nije moguće utvrditi precizno čak ni količinu novoproizvedenog zlata jer pojedine države, poput Kine ne iznose javno stanje svojih zlatnih rezervi i količinu provoizvedenog zlata na godišnjem nivou iz makroekonomskih razloga, na prvom mestu. Špekuliše se da Kina ima mnogo veće zalihe zlata u trezorima centralne banke nego što u svojim izveštajima objavljuje.
Ilustracije radi, kada bi se svo zlato ovog sveta moglo izliti u jednu kocku ili kvadar, strana takve geometrijske figure bila bi slična jednom teniskom terenu.
Možda se čini da je reč o velikoj količini, ali skrećemo pažnju da se zlato proizvodi hiljadama godina, a već proizvedene količine se ne troše već se uglavnom pretapaju u nove forme, a novoproizvedenim odnosno zlatom izvađenim iz rudnika ta količina se iz godine u godinu neprestano uvećava.
Kada se sagleda važnost zlata kroz istoriju dolazimo da zaključka da njega zapravo ima jako malo kao i da su resursi za proizvodnju istog veoma ograničeni, a sama proizvodnja nimalo jeftina.
Zbog svojih karakteristika i ograničenih resursa obnavljanja, zlato je zbog svoje praktičnosti kroz istoriju bilo globalno prepoznato sredstvo za izražavanje vrednosti roba i usluga. Sa napretkom civilizacije i početkom industrijske revolucije, javila se potreba za unapređivanjem monetarnih sistema i uvođenjem novih obračuna vrednosti i načina plaćanja, a opet uz očuvanje njegove vrednosti i stabilnosti.
Najpre je u 18 veku u SAD ustanovljen standard pokrivenosti valute srebrom, da bi isti sistem bio proširen na druge razvijene države zapada, a već sredinom sledećeg stoleća vrednosti valuta počele vezivati i za zlato.
Već početkom 20 veka, tokom velike ekonomske krize u Sjedinjenim Američkim Državama zlatni standard je napušten sa obrazloženjem da je isti sistem prevaziđen i da u značajnoj meri limitira vođenje montarne politike i prilagođavanje novonastalim situacijama na tržištu, odnosno ne omogućava neophodne intervencije na tržištu novca emitovanjem istog kada je to potrebno za postizanje određenog makroekonomskog cilja.
Nakon održanog referenduma, zlatna podloga kao mera održavanja vrednosti 2000. godine napuštena je i od strane Švajcarske centralne banke, pa se Švajcarski franak (CHF) iako je do tada bio pokriven 40% količinom zlata, više ne vezuje za zlatni standard, a jedan deo zlata iz trezora banke je rasprodat.
ZLATNE REZERVE UMESTO ZLATNE PODLOGE
Umesto emitovanja novca sa zlatnom podlogom danas je zastupljeno držanje zlata od strane centralnih banaka u obliku zlatnih rezervi sa namerom da očuvaju stabilnost sopstvene valute.
Iako je slatni standard napušten u potpunosti, centralne banke se ne odriču zlata koje im služi kao rezerva.
Do pre nekoliko godina vodila se polemika da li su i zlatne rezerve uopšte više potrebne državama za vođenje montarne politike, ali nakon počeka velike ekonomske krize iz 2008. Godine, potražnja centralnih banaka za zlatom u konstantnom je porastu. Pored centralnih banka, pojačana je potražnja za zlatom i među kompanijama i fizičkim licima u cilju diverzifikacije investicionog portfolija i očuvanja vrednosti dela imovine na duži rok.
Svetske rezerve zlata se nalaze u raznim formama, a najveći deo je i dalje zastupljen u nakitu, zatim polugama i kovanicama, dok je tek nešto više od 10% zastupljeno u industrijskoj proizvodnji.
Svetske rezerve zlata prema obliku i količini:
Nakit: 84.300 tona 49.2%
Investicione poluge i kovanice: 33.000 tona 19.26%
Centralne banke: 29.500 tona 17.2%
Industrijska proizvodnja: 20.800 tona 12.14%
Nepoznato: 3.700 tona 2.2%
Centralne banke koje poseduju najveće količine zlata u rezervama:
1 USA 8,133.5
2 Nemačka 3,381.0
3 MMF 2,814.0
4 Italija 2,451.8
5 Francuska 2,435.4
6 Kina 1,677.4
7 Rusija 1,288.2
8 Švajcarksa 1,040.0
9 Japan 765.2
10 Holandija 612.5
Količina zlata u posedu centralnih banaka se iz godine u godinu povećava, čime banke odnosno države žele da diverzifikuju rizik držanja celokupnih rezervi u valutama (najviše u američkom dolaru), čime dobijaju sigurnost za slučaj krize vrednosti novca kao rezervne valute.
Vidi još:
30 razloga za posedovanje zlata - prvih 10
Zlato i bitcoin - sličnosti