Italiju je u nedelju 30. oktobra, u 7 časova i 40 minuta, pogodio najsnažniji od četiri zemljotresa za protekla tri meseca, ali i od 1980.

Potres snage 6.6 stepeni rihtera, desio se na dubini od 10 kilometara. Poginulo je 20 ljudi, a uništen veliki broj objekata, uključujući i srednjevekovnu baziliku.

Prvi u nizu razornih zemljotresa ove godine pogodio je Amatrice i druge planinske gradiće u njegovoj blizini Arquata del Tronto, Amandola, Pescara del Tronto i Castelluccio di Norcia, kada je poginulo 300 ljudi, a uništen je veliki broj građevina uključujući i istorijske spomenike. S obzirom da je epicentar bio u urbanijem delu Italije, iako slabijeg intenziteta od ovog koji se desio u nedelju 30. Oktobra, zemljotres od 1. Avgusta usmrtio je skoro 300 ljudi i naneo veću materijalnu štetu.

Koliko je najnoviji potres bio jak, govori činjenica da je tlo čitavog dana podrhtavalo po uticajem sitnijih zemljotresa kojih je, prema podacima sajta www.earthquake-report.com samo tog dana u Centralnoj Italiji bilo oko 150, prosečne jačine oko 3 stepena rihtera, dok je najjačiji od njih bio 4.4.

Ono što plaši Italijane, je strah da ovaj udar nije bio poslednji niti najjači u nizu onih koji će ih zadesiti.

Problem u Italiji je još izraženiji, zbog starih građevina, odnosno materijala od kog su izrađene. Procenjuje se da na Apeninskom poluostrvu ima oko 20.000 napuštenih sela, koja ožive samo tokom letnjih meseci, kada se u njih sliju radi odmora bivši stanovnici i njihovi potomci, koji su odatle otišli mahom nakon Drugog svetskog rata u potrazi za boljim životom. Odsedaju u delimično obnovljenim kućama starim i više od 100 godina, koje su uglavnom i dalje atraktivne i lepe, ali ne i dovoljno čvrste da budu otporne na zemljotrese čak i srednjih intenziteta.

Italijanska država je ozbiljno shvatila ovaj problem, pa je nakon zemljotresa u gradu L'Aquila 2009. godine, izdvojila 965 miliona evra u fond za građevinske intervencije na  kućama, putevima i infrastrukturi kao bi se predupredile teške posledice koje mogu nastati novim, još jačim udarom.

Međutim, s obzirom da trusni deo italije obuhvata skoro čitav centralni deo zemlje, ova intevencija države je bila nedovoljna da se spreče ruševine i smrt velikog broja ljudi u zemljotresima tokom 2016. godine.

Seizmolozi upozoravaju da ovo nije kraj serije tektonskih potresa na Apeninskom poluostrvu, a izražavaju strah da oni najjači tek dolaze. Ostaje pitanje na kojim lokacijama će se desiti i koliko duboko ispod površine zemlje, od čega će zavisiti da li će biti ljudskih žrtava i veće materijalne štete.

Koristeći statističke podatke, istorijske zapise i naučne analize, naučni institut Gruppo Nazionale per la Difesa dai Terremoti, pojas venca Apeninskih planina, koji se pruža od Bolonje do Kalabrije označio je kao najrizičniji za buduće potrese, koji će se nažalost dešavati.

DA LI ZEMLJOTRESI UTIČU NA VULKANE U ITALIJI

To što se na njihovoj teritoriji nalaze dva aktivna  i veliki broj neaktivnih vulkana koji mogu oživeti usled većih tektonskih poremećaja, činjenica je koja dodatno zabrinjava Italijane.

Jedan od najpoznatijih italijanskih vulkana pored Etne i Vezuva (Vezuvius) je Colli Albani, vulkan lociran na samo 28 kilometara jugoistočno od Rima u gradiću Castel Gandolfo poznatom papinom letnjikovcu.

Ovaj vulkan je možda i najopasniji, zbog toga što je poslednjih godina počeo da se budi i menja ćud, a najviše jer se nalazi u neposrednoj blizini glavnog grada Italije.

Dugo se smatralo da je zauvek ugašen. Sve do 1943. godine kada je italijanski naučnik Dionisio Pulido, pronašao tragove aktivnosti vulkana i dokazao da se površina istog menja iz sata u sat.

Analizom kamena došlo se do zaključka da se Colli Albani aktivira na svakih 31.000 godina. Slučajno ili ne, ovaj broj približno deljiv sa Pi brojem, koji predstavlja osnov teorije o cikličnom kretanju.

ZEMLJOTRESI U ITALIJI KROZ ISTORIJU

Centralna Italija i područje Apenina označeno je crvenom bojom na seizmološkoj mapi sveta, kao izuzetno trusno područje gde su se dešavali veoma razorni zemljotresi kroz istoriju i gde se nažalost može očekivati njihovo ponavljanje u budućnosti.

Jedan od najvećih zabeleženih potresa na teritoriji današnje Italije desio se 217 godine nove ere, za vreme vladavine imperatora Opelius Macrinus-a, kada je grad Rim i njegov simbol Colloseum znatno oštećen, a Rimljani su krivca pronašli u novom imperatoru koji je baš te godine stupio na presto, optužujući ga za lošu sreću. Zbačen je sa vlasti već naredne godine.

Koliko je čuvena rimska arena bila urušena govori činjenica da je popravka trajala nekoliko godina, započeta je već 218 za vreme Elagabalus-a (218-222 AD), završena 223 godine u doba Aleksandra Severus-a (222-235 AD), kada je Colloseum ponovo otvoren za posetioce.

Od jačih zemljotresa koji su pogodili Italiju izdvajamo, po godinama:

15 N.E. – uništene zidine grada

20  – Srušen Teatar Pompeje

191 – Uništen hram Ara Pacis-a, boga mira

217 – Oštećen Colloseum

258 – Srušeno više od 1000 kuća

443 – Oštećen Colloseum i Forum Romanum

454 – Oštećeno trkalište dvokolicama Circus Maximus i dvorski kompleks Palatino

477 – Jedan od najjačih zemljotresa koji je srušio veliki broj zgrada u Rimu i ponovo oštetio Colloseum

508 – Urušen je pod Colloseuma

801 – Srušen je krov bazilike svetog Pavla

849 – Srušene građevine na rimskim brdima Capitolinus (Capitolino) i Aventinus (Aventino)

Kanije su se desili veći potresi u godinama 1231, 1349, 1350, 1403, 1703, 1915 i 1979.

U zemljotresu iz 1915. Poginulo je 32.000 hiljade ljudi.

Palatino, teško oštećen zemljotresom iz 454. godine; Foto: The foresighter

PREDVIĐANJE BUDUĆIH ZEMLJOTRESA

Koliko je strah od ovih razornih prirodnih pojava doboko usađen u svest čoveka, govori činjenica da se kroz istoriju jako mnogo pažnje posvećivalo zemljotresima i ima mnogo beleški o njima.

Iz potrebe da se ove pojave najpre razumeju, a onda i predvide koliko je moguće, nastala je naučna disciplina – seizmologija.

Iako se u proučavanju stiglo prilično daleko, svi se slažu da je nemoguće do kraja predvideti ponašanje zemlje, odnosno vreme i mesto nastanka zemljotresa.

Kako se sve u priprodi kreće ciklično, tako se i seizmički talasi različitih intenziteta kreću svakodnevno i ponavljaju nakon određenih perioda, dok samo oni jači potresi bivaju zabeleženi i javnost o njima obaveštena.

Iako seizmološke stanice redovno upućuju upozorenja od opasnosti udara jačih talasa, ona nisu i ne mogu biti sasvim precizna, jer se ne može pouzdano utvrditi mesto, vreme i dubina epicentra zemljotresa odakle će talas krenuti.

Tako se na osnovu istorijskih statističkih podataka došlo do zaključka da je 9.5% zemljotresa u Centralnoj Italiji magnitude do 3 stepena praćeno novim – jačeg intenziteta tokom narednih 48 sati i u krugu od 30 kilometara. U Kaliforiji, koja je jedno od većih trusnih područja, 6% zemljotresa magnitude 3, biva propraćeno jačim udarom u narednih 5 dana i najdalje 10 kilometara.

Dok se seizmološka teorija deli na pravac koji tvrdi da su zemljotresi deluju po principu slučajnosti i da ih je nemoguće registrovati unapred i na naučni pristup koji pokušava da pronađe fizičke i matematičke zakone u ovim pojavama, ne preostaje nam mnogo izbora.