Piše za The Foresighter i Original magazin: Jelena Savović

Oduvek je tradicionalno merilo uspeha bilo posedovanje automobila i stana, međutim, godinama ova uglađena šema polako zastareva, a među mlađom populacijom sve je manji broj onih koji žele da poseduju iste, bez obzira na kupovnu moć.

Kada poredimo generaciju današnjih mladih sa generacijom njihovih roditelja, vidimo dijametralno suprotne vizije i drugačije sisteme vrednosti.

Naime, akumuliranje imovine više nije u tolikoj meri prisutan životni cilj, koliko potreba za kvalitetnim obrazovanjem, putovanjima, izgradnjom startup firmi i sopstvenih preduzetničkih karijera.

Da li je razlog za drugačiji pogled na investiranje, okretanje ka ulaganju u sebe umesto u materijana dobra, ili je u pitanju ekonomska kriza sa kojom se svet, sa manje ili više uspeha već devet godina suočava, relativno je teško precizirati. Psiholozi već decenijama tvrde da mladi imaju tendenciju ka investiranju u iskustva i lični razvoj, što je profitabilnije u kontekstu sreće od kupovine nepotrebnih novih stvari.

Karakteristika koja je od presudne važnosti kada se o generaciji tzv. Milenijalaca radi, jeste sveobuhvatnost interneta i njegova sveprisutnost koja je vremenom mlade ohrabrila da pomere granice informisanosti i shvatanja, da se otrgnu od ustaljenih putanja koje vode ka kreditnim zaduženjima i zadržavanju na jednom mestu duže vreme.

Potreba za vrednovanjem materijalnih stvari počinje da bledi, dok razmena iskustva stečenog tokom ličnog razvoja dobija na važnosti.

Socijalna interakcija je takođe od ključnog značaja, bilo u direktnom smislu ili putem interneta, a teme o ličnim iskustvima, putovanjima i dostignućima će uvek biti interesantnije nego priče o materijalnim stvarima.

U postkriznom periodu posle 2008. godine, generacije koje su tada stasavale bile su prinuđene da budu praktične i da koriste ono što je pristupačno. Tako su usvojile internet i sve dobro i loše što isti sa sobom nosi, što je neminovno doprinelo jačanju samosvojnosti individue.

Činjenica da zaposlenje više nije sigurno kao pre, dodatni je faktor koji utiče na migracije i traganje ka boljem, ali tu se postavlja pitanje da li beg od vezivanja za nekretninu donosi više pozitivnog nego stacioniranje i izgradnja karijere na jednom mestu.

Dodatna opreznost kada su lične finansije u pitanju i štednja do svojih tridesetih, su zapravo bile prekretnica da da današnje mlađe generacije odreknu nezavisnosti i odluče da duže žive kod roditelja.

UPOREDNI MEĐUNARODNI TRENDOVI CENA NEKRETNINA I ZAKUPA

Kada poredimo mlađe generacije globalno, strepnja za sigurnim poslom svima je zajednička karakteristika, ali cene nekretnina i okolnosti koje utiču na tržište su vidno različite.

Naime, u Velikoj Britaniji, posedovanje kuće je i dalje merilo uspeha, međutim zbog cena nekretnina i troškova koji ih prave koji su u poslednjih šest godina postali previsoki, generacija Milenijalaca se sve više okreće rentiranju nasuprot kupovini.

S druge strane Nemačka, koja je najjača evropska zemlja i jedna od najvećih svetskih izvozno orjentisanih ekonomija drži stabilne cene, kako kvadratnih metara tako i renti već nekoliko godina. Ali se recimo Hamburg i Minhen izdvajaju od ostalij gradova po višim cenama u odnosu na ostale gradove.

Bilo kako bilo, za većinu mladih koji nemaju finansijsku podršku roditelja, troškovi koji idu za zakup i račune za tekuće obaveze, dostižu čak i polovinu celog mesečnog prihoda. Dok troškovi na ime rate stambenog kredita mogu biti i znatno viši, pa se veoma mali broj mladih opredeljuje da samostalno ulazi u kupovinu stana.

Međutim, interesovanje za posedovanjem nekretnine i dalje postoji bez obzira na rast cena, ali prema istraživanjima, generacija mladih recimo u Nemačkoj, ne oseća zabrinutost zbog nerešenog stambenog pitanja, niti ima potrebu da što stekne svojinu na nepokretnisti, kao što je to vidljivo u Britaniji.

Dalje poredeći ove dve najznačajnije evropske zemlje možemo videti kolika razlika između država na istom kontinentu zapravo može biti. Naime u Velikoj Britaniji cene rentiranja su duplirane u odnosu na prethodne godine, dok su u Nemačkoj porasle za svega 2% - 3%.

Cene u turističkim oblastima, vikend kuća i apartmana za odmor i dalje stagniraju daleko ispod nivoa od pre krize, a jedan od glavih razloga su upravo navike i prioriteti mlađih generacija.

Zašto kupiti kuću na planini i vezati svaki slobodan vikend ili odmor za boravak u njoj, umesto za isti iznos novca godinama odlaziti na nove, daleko atraktivnije destinacije, upoznavati svet i sticati nova iskustva i prijatelje.

Zašto podizati kredit i za par desetina ili stotina hiljada evra kupiti stan u gradu ili delu grada, gde se možda nećete dugo zadržati. A promene radnih mesta ili poslova su danas uobičajene i reklo bi se neophodne.

Svesni smo znatnog izmeštanja prioriteta, koje uključuju presudne odluke za dalji život relevantne za investiranje u materijalno, koje su otišle do situacije u kojoj se trenutno nalazimo na globalnom nivou. Stoga, šta možemo da očekujemo od naredne mlade generacije, koja sudeći po uslovima, neće imati da se vrati kod svojih roditelja?

Sa druge strane, procenat onih među Milenijalcima koji nameravaju da žive u iznajmljenim stanovima i u poznim godinama je mali, što predstavlja paradoks današnjoj situaciji u kojoj ništa ne preduzimaju da to promene. 

Siže ovih podataka vodi do zaključka da većina mladih u inostranstvu živi u iznajmljenom prostoru uz finansijsku potporu roditelja ili se jednostavno opredeljuju da ostanu da žive zajedno sa njima.

Ni u SAD situacija povodom pitanja stanovanja nije drugačija od Evrope. Naime, kada poredimo generaciju Silents (oko 1960. god.), procenat onih koji su privrženiji zajedničkom životu sa roditeljima je skoro udvostručen kod Milenijalaca.

U prošlom veku, akcenat nije bio na putovanjima i ličnom razvoju, koliko su ljudi bili privrženi kupovini nekretnina, što im je davalo osećaj bezbednosti u daljem životu za sebe i potomke.

Stoga, je i tzv. generacija Early Boomers u periodu oko 1980. godine pa dalje,  preferirala zadržavanje na jednom mestu, nasleđujući i dalje duh navike prethodnih generacija.

Međutim generacija Y pretenduje da okvire slobode izmeni, naročito što se tiče geografske i finansijske nezavisnosti koje su nauštrb stabilnosti i sigurnosti.

Koliko generacija Y u SAD odstupa od klišea, dokazuje i sve češća sklonost ka upotrebi Ubera, umesto kupovine sopstvenih automobila, a Amerikanci kao glavni odgovor na pitanje zašto žive u iznajmljenom stanu, pripisuju nedostatku novca, ali i čekanju dok ne stupe u bračnu zajednicu u kojoj mogu podeliti troškove.

Sasvim izmešteni faktor doprinosa, za razliku od jako razvijenih zemalja Evrope, predstavlja potreba za životom u inostranstvu bez dugog zadržavanja u Srbiji, ali sa i dalje prisutnom tendencijom ka uređivanju već postojećih stambenih prostora i ulaganju u bolje.

MOŽE LI SE PREDVIDETI TREND KRETANJA CENA IMOVINE U BUDUĆNOSTI?

Generacija Y neminovno diktira sistem i dobija na uticajnosti, što sistemu pridaje drugačiji oblik, uspevajući da okrene postojeće standarde naopačke.  Sa njihovim dolaskom na svetsku scenu sve je izvesnije da će se i slika sveta u vrednosno - ekonomskom smislu promeniti.

Odlika koja spaja sve Milenijalce u jednu tačku je enormna količina informacija sa kojima se susreću, doživljenih iskustava posredstvom interneta, strategija, priča i prilika za ostvarenje uspeha online. Okretanjem ka različitim profesionalnim oblastima i životnim situacijama, mladi se često opredeljuju za rizične poduhvate, što implicira da većini pitanje rentiranja ili svojine i nije u tolikoj meri bitno, koliko to mesto zauzima uspeh u obrazovanju i napredovanje u karijernom svetu.

Totalni paradoks predstavljaju tržišna dešavanja u kojima još uvek nema naznaka da se ide u tom pravcu.

Tako luksuzna roba i nekretnine su itekako na ceni, a umetnine na njujorškim aukcijama iz meseca u mesec probijaju nove rekorde koji se mere već sada stotinama miliona dolara.

Orijentacija ka radnim sposobnostima i smislenosti kojoj mlade generacije teže, može rezultirati kasnim ulaganjem u obezbeđenost svojine, gde je pitanje mesta stanovanja spalo na niži stupanj životnih prioriteta.

I dalje nismo otišli do te mere daleko, da vrednosti koje su starije generacije, zajedno sa generacijom X zastupale izumru, ali smo za razliku od njih danas dobili dosta poslova koje u njihovo vreme nisu ni postojali.

Milenijalci su pokazali moć u odeljku ažurnosti, kreativnosti i pokretanja sopstvenog sistema, odbijajući da se prilagode već postojećem koji je na snazi decenijama unazad. Korak po korak, primećujemo da uspostavljanjem drugačije formacije, pitanje tržišnih cena i diktiranje trendova ima tečno agregatno stanje. Da li će se ono ukalupiti u generaciju Y po izmeštenom standardu, ostaje nam da sačekamo.

PREDNOSTI RENTIRANJA

• Ako rentirate stan, manje ste vezani za kraj, grad ili državu i u svakom trenutku ih možete promeniti u traganju za boljim poslom ili životom. Zato je zakup stana najbolja opcija, ako ne nameravate da ostane na jednom mestu duže vreme.
• Preprodajom nepokretnosti ne samo da se ne mora nužno i zaraditi, već se često i gubi. Tržišna kretanja cena nekretnina, nalet visokih kamatnih stopa i doba nepovoljnih kredita obaraju cene nepokretnosti. Naročito na drugorazrednim i nepoželjnim lokacijama.
• Vlasnišvo nosi sa sobom stalna ulaganja, popravke i renoviranja, a zakupci nemaju taj trošak. Takođe, tu su i porezi na imovinu, zakup i razna osiguranja.
• Ljudi se često opredeljuju za podstanarski status da bi živeli u delu grada gde ne bi mogli da priušte kupovinu.
• Gledajući pomenute zemlje, rentiranje je jeftinije na mesečnom nivou zajedno sa računima, od rate za kredit, koja pored svoje visine uključuje i učešće za stan.
• Ako kupite kuću i opremite je skupim stvarima, nikada nećete imati potpuni mir povodom njihove bezbednosti. Ni kada ste u njoj niti van nje. Da li se radi o potrebi da se one sačuvaju, održe vrednost kroz razne vrste investiranja i ulaganja, svakako zahtevaju brigu, rizike i dodatna angažovanja.
• Vrtoglavi gubitak vrednosti, rizik od oštećenja, krađe, sve su argumenti da se razmotri ili rentiranje ili posedovanje polovnog automobila, jeftnijeg komada ili u krajnjem slučaju usluge Ubera.

PREDNOSTI POSEDOVANJA

• Šta se dešava kada dvoje ljudi, koji više od deceniju ili dve žive u iznajmljenom prostoru, shvate da su za ukupni iznos koji je do sada dat vlasniku, mogli da ulože u kupovinu stana ili kuće?
• Naravno, najlakše je vratiti se rodni kraj, u kojem je obezbeđen posed stečen od strane prethodnih generacija, ali putanja na kojoj čovek sam izgradi nešto što može da ostavi iza sebe u nasledstvo, tera na razmišljanje o isplativosti dugogodišnjeg plaćanja rata kredita zarad posedovanja objekta u svojini.
• Na primer, kada je teritorija Srbije u pitanju, rentiranje u užem centru Beograda za garsonjeru ili jednosoban stan dostiže cenu koja nije mnogo veća od cene iznajmljenog dvosobnog stana na području susednih gradskih opština.
• Na ovaj način, nepokretnost možete izdavati u zakup i ubirati prihod.
• Vrednost se po pravilu povećava vremenom, a zavisno od lokacije i trendova na tržištu, kasnijom prodajom nepokretnosti se može i zaraditi.
• Zakupodavac na duži rok zapravo gubi, jer nikad neće postati vlasnik predmetne nepokretnosti, niti ima šansu da svoje bogatstvo u tom delu uveća. Tako iz ugla vrednovanja materijalnih stvari, zakup je unapred promašena investicija.
• Godišnjim ulaganjem u svojinu, od dekoracije enterijera, a i eksterijera kada je kuća u pitanju, vlasnik svoj prihod izdvaja u investiranje prostora koji mu ne može biti oduzet, kao što je to često slučaj kod rentiranja, kada vas zakupodavac iz različitih interesa primora na selidbu.
• Mnogi tvrde da se osećaju sigurnije kada žive u kupljenom stambenom prostoru, bez obzira što veliki deo prihoda i dug vremenski period odvajanju za isplatu kredita, uzimajući kao glavni razlog toga, isplativost na samom kraju, ujedno sa oslobođenim stavom kada su lične potrebe, bez pritiska i ograničenja od strane zakupodavca u pitanju.
• Vremenom, cene kuća u odnosu na stanove su opale shodno tim što je za stan potrebno manje novčanog, a i kraći period otplate. Tako je u Majamiju čak 53% jeftinije kupiti kuću nego iznajmiti je. Zapravo, interesantna je pojava da su cene kuća u mnogim oblastima statične, dok je cena rente je nastavila da raste. A kada bi ove dve vrednosti stabilizovale ili eventualni paralelno rasle jednakom stopom, verovatno bi se moglo diskutovati o izjednačenju troškova rentiranja i posedovanja.

  ---