Piše: Jovana Milić, Fakultet za medije i komunikacije
Tokom istorije revolucije su se javljale kao odgovor na postojeća stanja koja su ljudi vizionarski menjali. Postoje podaci o periodima i karakteristikama socijalnih, političkih, kulturnih, intelektualnih, filozofskih i tehnoloških revolucija. Sve su one značajne za postojanje sveta kakav poznajemo, imale su svoje doprinose u različitim sferama ljudskog života. Čini se da je danas jednostavnije izučavati istorijske periode koji su prošli, nego biti u korak sa vremenom i svim promenama koje se dešavaju. Kao glavni okidač i pokretač savremenog informacijskog, doba navodi se digitalna revolucija. Nastupila je sedamdesetih godina dvadesetog veka, vrhunac joj počinje tokom devedesetih godina, i, po brojim teoretičarima, traje i danas.
NAPUŠTANJE TRADICIONALNOG PRISTUPA
Moderan stil života koji dominira današnjicom postavlja nove izazove i kriterijume na globalnom nivou. Zahtevi za lagodnijim životom na duže staze i olakšanom svakodnevnicom savremenog čoveka su sve različitiji. Temelje se na brzom stilu života, pristupačnosti informacija koju obezbeđuje Internet, promenom sistema vrednosti i funkcionisanja školovanja i zaposlenja, pomeranjem starosnih granica za brak, prvo dete i penziju, itd.
Inovativne usluge i proizvodi koje tržište nudi razvijaju se na dnevnom nivou sa ciljem da se zadovolje želje i potrebe modernog čoveka. U skladu sa stilom života, razvio se zahtev pojedinca: pristupačnost svemu onome što mu je potrebno, efikasno i brzo pronalaženje potrebnog, po principu sada i ovde. Neograničene mogućnosti (i neophodnost) Interneta omogućavaju povezivanje najtazličitijih ljudi iz svih delova sveta i međusobno deljenje informacija.
Značajnost on-line i fizičke prisutnosti postaju sve izjednačeniji. Menjaju se navike, načini saznavanja i učenja, komunikacija. Sistemi vrednosti i obeležja društvenih slojeva takođe se menjaju, pa se sve veći značaj pridodaje iskustvu i drugačijem, od tradicionalnog stila života i ustaljenom razvoju tokom ljudskog veka koje ono nameće. Vrednuju se poslovi i oblasti koje pre deceniju nisu ni postojale, pa je zanatlija sve manje, a IT stručnjaka sve više. Odnos ponude i potražnje govori o tome da je sve više obrazovanih sa prosečnim znanjima a sve manje eksperata i stručnjaka, pa ta situacija omogućava i veliki raspon plata zaposlenih na nižim i višim pozicijama. Drugačije se i čita: knjige (i njihove skraćene verzije) besplatno mogu da se preuzmu u digitalnim formatima, magazini i novine su sve čitaniji on-line.
Džeremi Rifkin (Jeremy Rifkin), američki ekonomista, pisac, aktivista i socijalni teoretičar upozorava na još jednu globalnu promenu - ideja o vlasništvu kakvu danas poznajemo u bliskoj budućnosti smatraće se ograničenom i staromodnom, a pristupačnost će imati veći značaj nad posedovanjem i određivaće društveni status.
Takav sistem vrednosti svakako će imati mnogo veći uticaj na dominantni tradicionalni ekonomski model, nego što je to danas. Današnji dominantni model je nastao u doba ograničenih resursa i komunikacijskih sredstava. Karakteriše ga piramidalan sistem, hijerarhija, standardizacija, podela rada. Postoji centralizovana šema proizvodnje. Na svetskom nivou, malo je proizvođača, puno posrednika i najviše potrošača. Troškovi proizvodnje su veliki. Proizvodnja, distribucija, razmena i potrošnja uveliko se razlikuju od ekonomskog sistema koji predstavlja sistem današnjice – sharing ekonomiju, ili ekonomiju deljenja.
SHARING - EKONOMIJA DELJENJA
Proizvodnja u ekonomiji deljenja zasniva se na principu saradnje ja tebi-ti meni i uradi sam. Distribucija je horizontalna, potrošač putem Internet platformi ili mobilne aplikacije stupa u kontakt sa pojedincem koji nudi traženo. Posrednika je malo ili ih nema, kontaktiranje je u najvećem procentu on-line. Razmena se zasniva na poverenju između korisnika usluga. Potrošnja je viralna, razmena sama po sebi predstavlja vrednost, a pristupačnost dobija pimat nad posedovanjem. Naknada za razmenu može biti materijalna ili nematerijalna. Karakteristična je decentralizacija koju omogućavaju novi načini poslovanja i komunikacije, zatim veća i ujednačenija zastupljenost proizvođača i potrošača. Ekonomija deljenja na svetskom nivou omogućava globalnu decentralizaciju.
U srži ovog ekonomskog rešenja današnjice nalaze se mladi ljudi koji pokreću najveći deo sistema. To je populacija koja je odrasla uz korišćenje Interneta i tehnoloških sredstava, ima drugačiji pogled na svet od svojih predaka, prepoznaje ponudu i potražnju i ume da stvori način da ih efikasnije poveže. Imaju ideje i informacije kako da urade nešto novo i drugačije, povezuju se sa ljudima iz celog sveta i razmenjuju iskustva.
Šering ekonomija odgovara i na globalni problem - nezaposlenost. Mladi se sve više okreću preduzetništu i samozapošljavanju, a ovaj ekonomski sistem je svakako dobra osnova. Najveći broj startapova do sada pokrenut je u Americi, trend se proširio i na zapadnu Evropu, a dalje cvetanje predviđa se za ostatak Evrope. Veliki broj starapova proširio se za svega desetak godina u kompanije sa najvišim godišnjim prihodima. Najpoznatiji primeri su Uber i Airbnb.
AIRBNB & UBER
Koliko je ekonomija deljenja sveprisutna govori činjenica da je obuhvatila najrazličitije oblasti života: transport, usluge, turizam, obrazovanje, čuvanje dece, zanatstvo, preduzetništvo, boravište (nekretnine), mašine, poljoprivredu, robu, tehnologiju. Homesharing doživeo je pravi procvrat tokom 2012. godine, a uz carsharing predstavlja najpopularnije oblasti u ovoj ekonomiji.
Airbnb predstavlja najveću platformu za homesharing – kratkoročno iznajmljivanje i izdavanje stanova, kuća, soba, kreveta, i to on-line preko mobilnog telefona, tableta ili računara. Sve je počelo 2008. godine kada su dva dizajnera, Joe Gebbia i Brian Chesky, napravili sajt na kom su izdavali tri kreveta uz doručak u svom stanu. Kako je interesovanje preko noći nadmašilo sva očekivanja, unajmili su i trećeg prijatelja koji je rešio tehničke stvari oko finansija i napravio stranicu koja je privlačila ljude zainteresovane da izdaju svoj smeštaj, a to je bio Nathana Blecharczyka.
Tokom jedne Obamine konvencije za vreme trajanja predsedničke kampanje 2008. godine, više od 800 ljudi se javilo da iznajmi svoj smeštaj. Atmosfera u društvu i aktuelna dešavanja bila su dobar trenutak za razvoj ovog aspekta šering ekonomije, jer su sve hotelske sobe, moteli i slično unapred bili rezervisani. Uz postavljenje modela naplate, koji predstavlja procenat od ukupnih noćenja, Airbnb je započeo svoj vrtoglavi razvoj. Danas, devet godina kasnije, razvijen je u preko 190 zemalja i 65.000 gradova. Ima preko 150 miliona korisnika i 3 miliona ponuda iz celog sveta. Promet na godišnjem nivou procenjuje se na preko 250 miliona dolara. Sa takvom vrednosšću, Airbnb je nadmašio mnoge poznate svetke hotelske lance, i ako ne poseduje ni jednu jedinu sobu. Procenjuje se da poslovanje Airbnb-a ne ugrožava ekskluzivne hotele sa visokim cenama, već one sa nižim cenama i kvalitetom. Nešto što je započelo kao startup izazvalo je velike promene u turizmu.
Državne i gradske vlasti različito reaguju na širenje šering ekonomije. Dobar primer je upravo odnos prema homesharing-u. I u ovoj oblasti, Amstrdam se pokazao kao jako liberalan, i poneo titulu Sharing city. Izdavanje stambenog prostora preko Airbnb-a ograničeno je na 60 dana i popisani su svi izdavači. Paralelno, razvijen je sistem kol centra preko kog mogu biti prijavljeni svi izdavači koji krše propise i postoji pravo oduzimanja prava na ovakav rad. Grad je propisao obavezu plaćanja boravišne takes Airbnb-u.
Suprotno se postavio Berlin, koji je homesharing praktično onemogućio donošenjem propisa o zabrani nenamenskog korišćenja stambenog prostora. Formalno, za bavljenje homesharing-om mora se dobiti zvanično odobrenje, ali ih grad praktično ne izdaje (daje ih ako iznajmljivač živi u stanu, ali da ne ulazimo u detalje). Istovremeno, Berlin je odbio bilo kakvu saradnju sa Airbnb-om. Sve je to uticalo da broj ponuda padne sa 20 na 10 hiljada, a i to se danas uglavnom nalazi u sivoj zoni.
Stav grada Beča nalazi se negde između stavova Berlina i Amsterdama. Predstavnici vlasti pre svega ističu važnost postojanja i poštovanja regulative za kontrolu ove vrste šering ekonomije. U skladu sa stavom, donet zakon kojim su ponuđači obavezani da dostavljaju podatke i plaćaju takse. U Beču je osnovana radna grupa sa zadatkom da razmotri sve aspekte ekonomije deljenja, a kao rezultat rada nastao je dokument “Šer ekonomija – fer ekonomija”.
U oblasti transporta, Uber je prouzrokovao brojne promene. Ovaj startap započeli su 2009. godine u San Francisku Travis Kalanick i Garrett Camp. Osnovne delatnosti su transport putnika i dostava hrane. Najprostije rečeno, Uber svima omogućava da budu vozači i putnici. Svako ko želi da bude korisnik, mora da ima profil na platformi. Razlike u odnosu na tradicionalan taksi su brojne. Cena putovanja se računa u odnosu na distancu koja se prelazi i potrebno vreme, a prednost je što cenu putovanja putnik može znati i pre nego što zatraži vožnju. Aplikacija daje podatke o vozaču, njegovoj udaljenosti i za koliko minuta će biti na željenoj adresi.
Uber posluje širom sveta u 633 grada, a globalna mreža vozača obuhvata 2 miliona ljudi. Osam godina od osnivanja, prihod ove kompanije procenjuje se na 6,5 milijardi dolara. Sistem naplate kompanije funkcioniše kao kod Airbnb-a, i bazira se na procentu od svake vožnje. Ovo je jedan od svetski najuspešnijih startapova.
U Americi je Uber jako popularan. U avgustu 2016. godine zabeležen je podatak da 21% stanovništva ima instaliranu Uber aplikaciju na svojim Android mobilnim telefonima. Na globalnom nivou, prosečan broj dnevnih putovanja Uberom je 1 milion. Dalji proboj ove kompanije predviđa se na tržištu Evrope. Primera radi, kada se pojavio u Hrvatskoj, za dva dana je imao 8000 korisnika. Na domaćem tržištu razvijene su platforme koje funkcionišu po sličnom principu transporta, kao što su Taxify, Car:Go, BlaBla Car.
Pitanje koje se postavlja je da li radnike Ubera treba smatrati zaposlenim u kompaniji ili samozaposlenim. Na teritoriji Evrope postoje dva suprotna stava: sud u Švajcarskoj doneo je odluku da se radi o zaposlenima kod nekog drugog, a sud u Velikoj Britaniji je davaoca usluge transporta proglasio samozaposlenim.
Još jedno pitanje koje se postavlja vezano je za porez. Taksi službe su u obavezi da plaćaju porez, dok Uber nije. Takođe, Uber nema vozilo koje se koristi u svrhu prevoza, odnosno nema imovinu koja bi zahtevala osiguranje, održavanje… Uz promene na dnevnom nivou, ovakav vid šering ekonomije menja i aspekte poslovanja koji se smatraju uobičajenim i neophodnim.
PREDNOSTI I NEDOSTACI EKONOMIJE DELJENJA
Iz strateškog ugla, ekonomija deljenja predstavlja ekonomiju današnjnice. Benefiti za korisnike su brojni. Pre svega, mogućnost pristupa neophonodnom i željenom dolazi u prvi plan, i tako dobija primat nad posedovanjem. Troškovi su znatno manji, nego u poslovanju u tradicionalnom ekonomskom sistemu. Bilo da se radi o iznamljivanju smeštaja i prevoza, cene mogu biti znatno niže od tradicionalnih načina boravišta i transporta. Postoji podatak da se bušlica koristi 6 minuta godišnje. Svakako je mnogo jeftinije iznajmiti je onda kad je potrebna na tih nekoliko minuta, nego je kupiti i čuvati u ostavi dok ne zatreba. Sa druge strane, onaj ko je već ima može da zardi iznamljivanjem iste. Kada pričamo o uštedi, nezaobilazna tema su resursi. Šering ekonomija omogućava veliku uštedu resursa, jer se koriste već postojeći.
Kao jedna od prednosti deljenja navodi se i ravnomernija raspodela sredstava na geografskom nivou. To može da ima veliki uticaj na cene usluga i proizvoda, jer i ljudima srednjeg i nižeg ekonomskog statusa omogućen pristup nekada nedostupnim proizvodima.
Šering ekonomija daje nesaglediv spektar mogućnosti za istraživanje i upoznavanje novog, upravo zbog pristupačnosti usluga. Potreba se formira u odnosu na specifične lične afinitete, pa je i faktor personalizacije uključen. Takođe, poziva na zajedničku mobilnost i decentralizaciju.
Sve ovo predstavlja problem velikim brednovima, jer – kako odgovoriti na sve te specifične potrebe pojedinaca? Kod luksuznih brendova čije proizvode mogu da priušte bogataši, javlja se novi izazov: postoje platforme za iznajmljivanje luksuzne robe na određeni period. Tako, umesto da pet žena kupi pet torbi, one sada mogu da iznajme jednu torbu i to po znatno nižoj ceni od prodajne.
Očigledam problem kod šering ekonomije je nepostojanje dovoljno obuhvatnne i važeće regulative. Kao što smo videli kroz primere, gradovi i države se različito postavjaju prema kontroli ekonomije deljenja, ali neosporno je da neku kontrolu treba postaviti. Kao što postoji platforma za komunikaciju među potrošačima i ponuđivačima, tako može da postoji i platforma za zakonodavstvo, penziono osiguranje, zaštitu potrošača i zaposlenih. Zaposleni u nekoj oblasti šering ekonomije nemaju ugovore o radu. Ne postoje ni opšti uslovi poslovanja.
Što se tiče zaštite korisnika, vraćamo se na sam početak: šering ekonomija se i zasniva na međusobnom poverenju između onoga ko nudi i onoga ko koristi uslugu. Zabeleženi su incidenti napada i neistine na profilima korisnika, a kako se pojava globalno raširila, i kontrola svih korisnika postaje otežana.
Za sada, nijedan evropski grad nema potpun odogovor na pitanje o regulisanju šering ekonomije, svega što oba obuhvata. Procvat ovakvog načina poslovanja u svetu je očigledan. Da li je moguće i ako jeste – kako iskoristiti maksimum iz ovog ekonomskog sistema i minimalizovati rizike? Neophodnost kontrole razumno se nameće, a globalno prihvatanje šering ekonomije brže je od delovanja svih vlasti (i birokratije).
Povezani tekstovi:
Ekonomija deljenja i Generacija Y
POSEDOVANJE vs. RENTIRANJE - Šta preferiraju Milenijalci?
SPORT se nije promenio - MOTIV jeste