Piše za The Foresighter i Original magazin: Jelena Savović

U svetu globalne ekonomske mreže, koja drži na dlanu protok novca, od računa koji dobijate u prodavnicama, pa do milionskih transakcija, 2009. godine pojavila se sasvim nova valuta, koja iskače iz ustaljene mreže i svojom sve većom popularnošću gradi sopstveni sistem.

Kako je bitcoin digitalna valuta, fizički u rukama novac nikada nećete držati. Koliko god činjenica da novac imate, a ne vidite ga, uliva nesigurnost, prednost bitcoina predstavlja nezavisnost od institucija koje kontrolišu svetsku makroekonomiju.

Konvencionalni sistem garancija vrednosti i bezbednost valuta koji danas pružaju centralne banke, biva zamenjena kriptografijom, zbog čega se sve digitalne valute, pa i bitcoin nazivaju – kriptovalutama.

Pored izvesnog broja drugih svojstava, stepen centralizacije predstavlja jednu ekstremnu formu koja doprinosi diferenciranosti bitcoina od ostalih valuta, a to je činjenica da ne postoji nikakav institucionalni sistem upravljanja bitcoinom, što ovu kriptovalutu stavlja na mesto savršeno decentralizovanog sistema, gde ne postoji pojedinac, grupa niti organ koji može direktno uticati na njenu vrednost.       

Prvobitna namena ove valute bila je olakšati protok novca bez provizije, što je bitcoin vremenom pokazao svojom funkcijom, prožimajući ovu karakteristiku štednje do multinacionalnih kompanija i međunarodnih transfera.

Uzimajuću u obzir visoke provizije koje zaračunavaju korespodentne banke u dugom lancu plaćanja, i poredeći ih sa besplatnim transakcijama pomoću Blockchain tehnologije, jasno je da će se sa povećanjem svesti o bitcoinu neminovno povećati i obim njegovog korišćenja za ove vrste plaćanja.

Pitanje je dana kada će i multinacionalne kompanije i banke same početi da insistiraju na njegovom korišćenju i tako uštede ogromne količine novca koje danas izdvajaju na troškove transfera, a procenat bezgotovinskih transakcija iz godine u godinu raste i hipotetički govoreći, ima tendenciju dostizanja nivoa od 30% u narednih 10 godina.

Upravo je to plodno tle da jedna sasvim nova platforma koja je demonstrirala novi red korišćenja valute, postane sigurnije mesto za “komunikaciju novcem“ nego što smo ikad mislili da je to moguće.

USPON VREDNOSTI BITCOIN-A

Korisnici prave, razmenjuju i sami kreiraju vrednost valute koja vremenom varira na bitcoin berzi. Put od nulte vrednosti koju je imao na osnivanju do današnjih preko 2300 USD, zaista je impozantan.

Verovatno ni prvobitna zamisao i vizija njegovog tvorca koji se javnosti predstavio pod pseudonimom Satoshi Nakamoto, nije išla u pravcu ostvarenja ovog nivoa popularnosti kroz relativno mali broj godina. Naročito uzimajući u obzir da je čoveku potreban određeni vremenski period da u svoj život i svakodnevicu implementira nešto novo, naročito kada to podrazumeva materijalne investicije, mali deo populacije je spreman da rizikuje.

Treba uzeti u obzir da u svetu preplavljenom informacijama i ponudama rešenja za sve probleme, bitcoin u svom ranom periodu, nije zauzimao mesto koje mu je današnjom podelom karata dodeljeno.

Iako je za svega nekoliko godina postojanja pokazao izuzetne odlike i zavidan nivo stabilnosti, bitcoin je dugo tražio mesto koje mu pripada u svetskoj makroekonomiji.

U većini slučajeva, jednostavno ne možemo da odredimo kako će se jedna revolucionarna - kriptovaluta kretati, čak i kada znamo sve o njoj i njenim mogućim ishodima.

Shodno tome, nije uvek bilo dobro vreme za bitcoin u poslednjih nekoliko godina, pa je vrednost ove valute imala mnogo uspona i padova koji su se merili stotinama procenata. Tako skok vrednosti od 280% u svega nekoliko meseci ove godine govori koliko je bitcoin osetljiv na tržišne odnose ponude i tražnje.

Postoji priča koja na zanimljiv način oslikava pomenutu eskalaciju, a radi se o čoveku koji je na tviteru 2010. godine objavio zahtev da će dati 10.000 bitcoina osobi koja mu donese dve pice koje su te godine bile u vrednosti gorepomenute sume kriptovalute i iznosile su 25 dolara. Samo tri godine kasnije, vrednost te “dve pice” bila je 6 miliona, a danas iznosi preko 17 miliona dolara.

Gledajući gorepomenutu situaciju, često se mogu otkriti svojstva koja su veoma suprotstavljena onom što bismo intuitivno očekivali.

Bitcoin je imao svoje “bull and bear” trendove, jer je morao sam sebi da pravi put kroz svet pun birokratije, administracije i bezbrojnih “neprijatelja” iz sveta konvencionalnog biznisa i ekonomije, a vreme potvrđuje da je ipak mnogo otporniji na spoljne uticaje nego što se na početku mislilo. Uprkos sporadičnim hakerskim napadima na dark web prostoru, gde se trguje bitcoinom, i pada poverenja korisnika, Bitcoin se uvek vraćao, probijajući nove rekorde na tabelarnim prikazima njegove vrednosti.

Među najupečatljivijim rezultatima fazne tranzicije, iako je prolazio kroz dosta iskušenja, je rast od sedam uzastopnih godina, što nije imala nijedna druga kripto ili fiat valuta. A sve kratkoročne gubitke, računajući i onaj s početka 2017. godine od 30%, uspevao je da nadokandi u svega nekoliko nedelja.

Tako je disbalans koji je bio prisutan u kriznim situacijama kriptovalute tokom prvih godina njegovog faznog razvoja, za kratko vreme bitno anuliran uz postizanje zavidnog nivoa stabilnosti, kao vetar u leđa trendovima adaptacije bitcoina u ekonomskoj mreži i prihvatanja od šireg kruga investitora.

RUDARENJE I SKLADIŠTENJE BITCOIN-A

Tokom prvih godina postojanja, kada bitcoin još nije uzleteo u svojoj popularnosti i vrednosti, veliki broj jedinica ove valute kreiran je na svakih sat vremena pa je bilo lakše prikupiti veći broj istih originarnim sistemom prizvodnje poznatijim kao – rudarenje.

Naime, moćne procesorske jedinice, omogućavale su u početku da za kratko vreme, korisnik u svoj virtuelni novčanik sa unikatnim serijskim kodom, tzv. wallet, pribavi na hiljade bitcoina. Danas je taj proces znatno usporen i neefikasan, pa je rudarenje sporo i gotovo neisplativo.

Tako prema statistici, na početku 2017. godine, bilo je 16.25 miliona kreiranih bitcoina koji su bili predmet učestvovanja u transakcijama, donacijama itd. od ukupnih 21 milion koliko je predviđeno da ih bude maksimalno, što predstavlja više od dve trećine.

Na ovaj način, ceo sistem poprima smisao rudnika, u kome korisnici imaju zadatak i potrebnu veštinu snalaženja pri “kopanju” novih bitcoina.

Prema ovoj logaritamskoj zamisli svrha je zapravo postepeno povećanje broja bitcoina, dok ne postane šire prihvaćen i njegova cena na berzi ne dostigne veći nivo, kao što se i desilo, a potom redukovanje broja novokreiranih i držanje balansa sa pojavom velikog broja učesnika u prometu.

Sa 120.000 korisnika koliko je imao u 2013. godini, bitcoin je narastao do 6.5 miliona u 2017.  što je i dalje mali broj korisnika, prema proceni analitičara.  Pa analizirajući progresiju rasta vrednosti, bitcoin bi trebalo da dosegne cifru od 400 miliona korisnika i vrednosti od čak pola miliona američkih dolara do 2030. godine.

Povezani tekstovi:

Zeleno svetlo za Blockchain sa WallStreet-a

Ukidanje gotovine: Elektronski novac vs. Privatnost

KAKO KUPITI BITCOIN I UČINITI GA BEZBEDNIM?

Jedan od načina da kupite bitcoin je preko Bitcoin menjačnica kao što su Kraken ili SpectroCoin.

Kraken je najveća svetska menjačnica bitcoina koja podržava valute poput kanadskog i američkog dolara, britanske funte i japanskog jena.

Preko pomenutih online menjačnica, dobijate priliku da postojeću svetsku valutu kao što je dolar, zamenite za bitcoin koji se skladišti u vašem virtuelnom novčaniku - wallet-u.

Offline wallet, poznatiji kao “cold storage”, predstavlja najsigurniji vid skladištenja novca koji je značajan u trenucima kada računar ili mreža pretrpi napade ili oštećenja.

Hardver novčanik je odlično sklonište u vidu malog uređaja napravljenog isključivo za omogućavanje visoke protekcije kod velike količine bitcoina.  

Bilo da je u pitanju online ili offline kupovina, pomoću Cryptopay debitne kartice, ovakav vid rezervne kopije walleta daje prednost bitcoinu, osiguravajući vaš novac u svakom trenutku.

Takođe, dostava je potpuno besplatna, provizija je minimalna i kartica je prihvaćena svuda gde je moguća upotreba visa kartice.

Bitcoin se može prikupljati i putem donacija, a zamka u koju korisnik lako može da se uplete je nepoverljivost.

Naime, ako neko zahteva da donirate određeni broj bitcoina, uz obećanje da ćete zauzvrat dobiti više, nije moguće obezbediti garanciju da će se to zaista i realizovati.

U ovom slučaju, upravo anonimnost transakcija kao jedna od prednosti bitcoina predstavlja prepreku za ostvarenje sigurnosti u transakcijama ove vrste.

Svaka bitcoin adresa pri transakciji ostaje zapisana u dugačkoj listi podataka koja predstavlja jedan blok. Ovim procesom nizanja adresa, stvara se - Blockchain.

Bitcoin je inkorporirao anonimnost, bezbednost i lakoću, praveći paradoks u odnosu na svoju složenost. Svoju ekstenziju sačinjenu iz višeslojnosti plasira na sve bolju poziciju u birokratskom svetu, što doprinosi dominaciji kriptovalute u osnosu na ostale. A da li će ovaj, još uvek mlad način obavljanja transakcija zavladati svetom, ostaje otvoreno pitanje o kome se na dnevnom nivou raspravlja.

Povezani tekstovi:

Bitcoin i zlato - razlike

Bitcoin i zlato - sličnosti

DA LI JE BITCOIN UTOČIŠTE U SLUČAJU KRAHA VALUTA?

Mnogo toga može da krene i po zlu kada su kriptovalute i blockchain u pitanju. Još uvek je Kina odgovorna za veliku većinu transakcija u ovoj valuti, što ne oslikava stvarnu spremnost tražišta da ga prihvati, već samo način da kineski građani pretvore Juan u neku od stabilnijih valuta, najviše US dolar.

Koliko je bitcoin osetljiv, govori činjenica da burno reaguje na svaku odluku ili najavu odluke od strane državnih institucija. Tako je uvođenje transakcione provizije od samo 0.2% u Kini rezultiralo padom vrednosti kriptovalute od nekoliko desetina procenata. U isto vreme Komisija za hartije od vrednosti, SAD odbila je da registruje dva bitcoin exchange fonda. Sve ove odluke ne čude, s obzirom na to da je ovaj metod plaćanja, kao i ova valuta još u ranoj fazi svog razvoja i tek treba da nađe svoje mesto u svetskoj ekonomiji.

Iako SAD, niti druge razvijene evropske zemlje još uvek ne tretiraju bitcoin na ovaj način, pitanje je vremena i pronalaženja adekvatnog pravnog i fiskalnog okvira za uvođenje kriptovalute u konvencionalnu trgovinu.

Može se sa velikom sigunošću tvrditi da je sledeća decenija prelomna kada su kriptovalute u pitanju, oslikavajući sposobnost softvera u kombinaciji sa ljudskom rukom da kreira beskompromisni korak koji ima šansu da još jednom dokaže snagu digitalnog doba.

Na taj način je bitcoin već počeo da se prima u nekim drugim zemljama. U ranim jutarnjim časovima, 3. aprila, ove godine, po evropskom vremenu, osvanula je vest da je Japan proglasio Bitcoin za legalno sredstvo plaćanja, nakon čega mu je momentalno porasla cena za 2.8%.

Druga potencijalna opasnost za bitcoin je neslaganje javnosti oko koncepta njegovog delovanja.

Sasvim je verovatno da programeri postave alternativnu platformu za trgovanje, koja ne samo što ne bi bila kompatabilna sa sadašnjom, već bi otvorila mogućnost funkcionisanja dva paralelna sistema bitcoin-a, što bi vodilo ka neizvesnosti, padu poverenja u kriptovalutu, a samim tim i padu njegove vrednosti.

Ostatak teksta pročitajte u štampanom izdanju Original Magazina

Piše za The Foresighter i Original magazin: Jelena Savović

Povezani tekstovi:

Alternative nakon ukidanja gotovine 

ŠTA SE DEŠAVA SA BITCOINOM? Usponi i padovi kripto-valute