U saradnji sa Wise Broker, Beograd

BEOGRADSKA BERZA

BLAGI PAD BELEXA U SEPTEMBRU, HALKBANK DOMINIRAO TRŽIŠTEM

Septembar je doneo blagi rast prometa na Beogradskoj berzi u odnosu na prethodni mesec, dok je indeks Belex15 oslabio 0,7 odsto na 720,8 poena. Ova korpa najlikvidnijih akcija na tržištu nalazi se u neznatnom plusu od početka godine. Ukupna realizacija u septembru, pre svega zahvaljujući državnim obveznicama, dostigla je 5,4 milijarde dinara (44,9 miliona evra).

Najprometnija akcija sa realizacijom od 95,4 miliona dinara bio je beogradski Halkbank (CCNB), uglavnom na nivou od 10.400 dinara, premda je tokom meseca uspešno okončana ponuda za preuzimanje od strane većinskog vlasnika po ceni od 10.000 dinara. Turkiye Halk Bankasi kupio je dodatnih 3,36 odsto akcija, te nakon završetka ponude poseduje 90,12 odsto od ukupnog broja, što nagoveštava prinudan otkup akcija od manjinskih akcionara i delistiranje ove banke.

Aerodrom "Nikola Tesla" (AERO) je blago oscilirao oko nivoa od 1.350 dinara uz promet od 49,4 miliona dinara. Ova kompanija je izvestila da je nastavila dobar trend poslovanja i tokom avgusta, te je u prvih osam meseci zabeležila neto dobit od 2,4 milijarde dinara što predstavlja rast od deset procenata u odnosu na isti period protekle godine. Naftna industrija Srbije (NIIS) spustila se 1,8 odsto na 673 dinara uz realizaciju od 49,4 miliona dinara. Uprkos snažnom skoku cene sirove nafte tokom septembra, NIS je zabeležio veoma slab trgovački mesec s obzirom da nije uspeo da preskoči nivo od 690 dinara.

Galenika Fitofarmacija (FITO) je bila među najprometnijim papirima sa trovanjem od 23,1 milion dinara uz blagi pad cene na 2.679 dinara. Komercijalna banka (KMBN) je neznatno porasla na 1.910 dinara uz realizaciju od 16,3 miliona RSD. Pred kraj meseca ova najveća domaća banka pod državnom kontrolom beležila je pojačani pritisak na strani ponude s obzirom da je objavljeno da je predsednik izvršnog odbora napustio ovu bankarsku ustanovu što bi moglo značiti produženje rokova u njenoj privatizaciji. Dobitnik meseca bio je beogradski Kopaonik (KOPB) koji je u očekivanju ponude za preuzimanje skočio za petinu na 7.500 dinara, dok su gubitnike predvodili Sojaprotein (SJPT) i Impol Seval (IMPL) sa padom od 25 odnosno 14 procenata, respektivno. Impol je uprkos ovom padu jedan od najvećih dobitnika na Beogradskoj berzi u tekućoj godini, dok se aktuelna korekcija može posmatrati kao očekivano usporavanje nakon ogromnog rasta akcija i pada profitabilnosti kompanije u prvih šest meseci tekuće godine.

DOBITNIK MESECA

Beogradsko stovariše Kopaonik (KOPB) nastavilio je tokom septembra rast vrednosti, u očekivanju ponude za preuzimanje od strane većinskog vlasnika koja još uvek nije odobrena. Kopaonik se domogao nivoa od 7.500 dinara što predstavlja rast na mesečnom nivou od 20,2 odsto, dok je mesečni maksimum beležio na ceni od 8.200 dinara. Većinski vlasnik ove kompanije je još sredinom avgusta objavio nameru za preuzimanje 42,3 odsto akcija koje se nalaze u rukama manjinskih akcionara, ali Komisija za hartije od vrednosti još uvek nije odobrila javnu ponudu.

GUBITNIK MESECA

Bečejski Sojaprotein (SJPT) izgubio je tokom septembra četvrtinu svoje vrednosti nakon što se oporavio u drugoj polovini avgusta do nivoa od 450 dinara posle objave polugodišnjeg finansijskog izveštaja. Istina, taj oporavak bio je zasnovan na veoma skromnim prometima, ali je i pad tokom septembra na 316 dinara bio posledica mršavog trgovanja. Očito, akcije Sojaproteina teško mogu privući veću pozornost investitora bez rešavanja ključnog pitanja koje se odnosi na veliku kreditnu zaduženost ove kompanije.

SVETSKE BERZE

ISTORIJSKI PREOKRET FED-A I NEMAČKI IZBORI U FOKUSU

Protekli mesec nije doneo izmene u monetarnoj politici ključnih svetskih centralnih banaka, Fed-a i ECB-a, ali su najavljene promene koje bi mogle značajno da utiču na tržišta akcija u narednom periodu. 

Na septembarskom zasedanju, kao što je i bilo očekivano, Fed je doneo odluku da ključnu kamatnu stopu zadrži nepromenjenu, ali i da od oktobra otpočne smanjivanje portfelja državnih i hipotekarnih hartija vrednog 4,5 hiljada milijardi dolara. Ogroman portfelj dužničkih hartija Fed je počeo da formira krajem 2008. godine kada se rasplamsala najveća finansijska kriza nakon Velike depresije iz tridesetih godina prošlog veka. Namera programa kvantitativnog popuštanja bila je da se hipotekarni zajmovi učine jeftinim, ali je evoluirala u generalno nastojanje da se kratkoročne stope učine niskim, kako bi se obezbedila likvidnost u privredi. Ipak, ekonomski oporavak je bio prilično krhak i ispod očekivanja, dok je jedan od nus-efekata ovakve politike Fed-a bio snažan rast tržišta akcija tokom tri faze kvantitativnog popuštanja. Kako je najavio, Fed će počev od oktobra, umesto reinvestiranja, povlačiti sa tržišta po 10 milijardi dolara, postepeno povećavajući količinu dezinvestiranja na 50 milijardi dolara u oktobru naredne godine. Ovakva retorika Fed-a dovela je tokom meseca do snažnog rasta pre svega finansijskog sektora koji bi mogao imati najveću korist od podizanja kamata u decembru koje se sada prognozira sa velikom verovatnoćom.

S druge strane, ECB koji takođe nije doneo odluku o promeni stope, saopštio je da će veće ove centralne banke na sledećem zasedanju u oktobru odlučiti o sudbini kvantitativnih olakšica što je glavni deo strategije kojom se nastojao podstaći rast posrnule ekonomije. Ovo bi mogao biti uvod u smanjenje mesečnih intervencija ECB-a odnosno revidiranje količine državnih i korporativnih obveznica koju ova banka kontinuirano kupuje na tržištu. S obzirom na aktuelni ekonomski oporavak evrozone, mnogi analitičari veruju da bi na oktobarskom zasedanju ECB mogao odlučiti da smanji monetarnu intervenciju na 35-40 milijardi evra mesečno i ovu vrstu stimulansa produži do sredine ili kraja naredne godine. ECB je proteklog meseca povisio stopu rasta evrozone u tekućoj godini sa 1,9 na 2,2 odsto, što je najbrži rast privredne aktivnosti ovog ekonomskog bloka od početka ekonomske krize.

Ključni indeksi u zoni evra snažno su porasli tokom septembra. Francuski CAC je skočio skoro pet odsto, dok je nemački DAX dobio na vrednosti 6,4 procenta, premda su rezultati održanih parlamentarnih izbora ukazuju na prilično mukotrpne pregovore oko formiranja vladajuće većine. Američki berzanski indeksi su nastavili rast vrednosti, ali nešto umerenijim intezitetom. Dow Jones i S&P 500 su skočili oko dva odsto, stigavši do novih rekordnih vrednosti, dok je indeks tehnoloških akcija, Nasdaq, skočio oko jedan procenat.

U saradnji sa Wise Broker, Beograd