DOLAR SA ZLATNOM PODLOGOM

15. avgusta 1971. godine, predsednik Nikson uklonio je poslednje ostatke zlatnog standarda, koji su se provlačili kroz regulativu Sjedinjenih Američkih Država.

Zlatni standard u SAD, u pravom smislu reči važio je od 1879, pa do prve velike reforme iz tridesetih godina dvadesetog veka, tačnije 5. Juna 1933, od kada kreće njegova postepena reforma.

Dva meseca pre toga, parlamentarnim izvršnim nalogom broj 6102, od 5. Aprila 1933. godine, predsednik Franklin Roosvelt uveo je zabranu akumuliranja zlatnih novčića, zlatnih poluga i zlatnih sertifikata u kontinentalnim oblastima USA, a akt je imao za posledicu inkriminisanje posedovanja zlata od bilo kojeg pojedinca, ortačkog društva, udruženja ili kompanije.

Kako je u to vreme US dolar imao zlatnu podlogu i bez dodatnih zlatnih rezervi nije bilo moguće emitovati novu količinu preko potrebnog novca (prema zakonu iz 1913. novac je morao da bude pokriven sa 40% zlata u rezervama), vlada je bila prinudjena da prinudno pleni i otkupljuje zlato od fizičkih i pravnih lica kako bi emitovala veću količinu novca za tekuće potrebe.

Naime, naredba 6102 ostavila je manje od mesec dana roka da svi predaju svoje zlato po otkupnoj ceni od 20,67 USD dok je nezvanična tržišna cena u to vreme već bila 35 USD po unci odnosno nešto više od jednog dolara po gramu.

Nakon prisilnog otkupa, 1934. i sama država, podriže vrednost zlata na 35 USD, koja cena se zadržala do 1971. godine, kada zlato počinje svoj život na slobodnom tržištu.

Od naloga za plenidbu bili su posebno izuzeti slučajevi koji zlato upotrebljavaju u industriji i umetnosti, a od plenidbe su bili izuzeti i retki i neobični novčići, što je spasilo numizmatičke zbirke od pretapanja.

Sledeću promenu američka monetarna politika pretrpela je Bretton Woods sporazumom iz 1944, kada su formirani MMF i IBRD, ukinut takozvani ekonimski nacionalizam i otvorio put stvaranju jedinstvog svetskog tržišta. Odluke donete na ovoj konferenciji, u kombinacjij sa Maršalovim planom, omogućile su da svet ubrzo bude preplavljen zelenim novčanicama, a osnovane mežunarodne organizacije postavile su dolar na neprikosnoveno pro mesto među rezervnim valutama u kojima će centralne banke decenijama držati svoj kapital.

Tako zlatno doba zlatnog dolara produžilo se sve do pomenute 1971. Godine, od kog trenutka je dolar postao fiat valuta, a instituciji koja upravlja američkom monetarnom politikom FED, omogućeno je da emituje neograničene količine novca.

Povezani članci:

DOLAR NA STEROIDIMA - Problem za sve

Povratak na zlatni standard - argumenti za i protiv

Šta se dešava sa Bitcoinom - Usponi i padovi kripto-valute 

Totalno napuštanje zlatne podloge američke valute, dalo je širok manevarski prostor FED-u za vođenje monetarne politike I prilagođavanje trenutnim interesima države.

Međutim, odvezivanje dolara od zlata vrlo brzo je odnelo danak. Već tokom sedamdesetih godina prošlog veka, stopa inflacije u SAD dostigla je do tada nezamislive razmere.

Godine 1971, kada je predsednik Nikson ukinuo zlatni standard, inflacija je bila 3.3%, a već 1979 porasla je na ogormnih 13,3% godišnje.

U istraživanju izvršenom na uzorku od 15 zemalja za period 1820-1994, ekonomisti su izračunali prosečnu godišnju inflaciju u vreme važenja standarda od 1,75%, a nakon njegovog ukidanja inflacija je bila 9,17%.

Od 1971 do 2003. američki dolar je izgubio 80% svoje vrednost usled inflacije.

Povezani članci:

Alternative nakon ukidanja gotovine 

Zlatni standard i zlatne rezerve

30 razloga za posedovanje zlata - prvih 10

30 razloga za posedovanje zlata - drugih 10

PETRODOLAR

Da bi sačuvala vredsnot dolara u novonastaloj situaciji, Amerika je osmislila koncept petrodolara, obračunske vrednosti nafte, sa idejom da ga koristiti ceo svet, zbog čega bi potražnja za zelenom valutom ostala takoreći nepromenjena.

Naime, američka vlada potpisala je niz sporazuma sa Saudijskom Arabijom u periodu od 1972 do 1974. godine, što je bila okosnica za stvaranje petrodolara i njegovo korišćenje u trgovini naftom.

Saudijci su koristili svoju dominantnu poziciju u OPEC-u i uspešno obezbedili da se sve transakcije izvršavaju samo u američkim dolarima.

Time je petrodolar popunio prazan prostor, nakon što je SAD odsekla poslednju sponu dolara sa zlatom 1971. Godine.

Zahvaljujući dominaciji SAD kao vodeće ekonomske i vojne sile s jedne, i vodećeg proizvođača nafte koji drži polovinu svetske proizvodnje, ceo projekat je uspeo.

Međutim, sada nakon skoro 50 godina, stvari počinju da se menjaju. Kako u geostrateškim podelama moći i uticaja, tako i u važnosti nafte i dolara u svetskoj trgovini.

Da su stvari krenule nizbrdo, govore diplomatski odnosi SAD I Saudijske Arabije koji su na najnižem nivou u istoriji, a pobeda Trampa i njegove politike najavljuje gotovo sigurne promene na ovom polju u narednim godinama.

S toga je pred novom američkom administracijom nov zadatak – čime popuniti prazninu nakon što petro dolar ode u istoriju.

Postoje dve opcije:

MMF I SDR KAO ALTERNATIVA DOLARU

Prva je da se, bar formalno, kormilo svetskoj monetarnoj politici ustupi MMF-u, koji će usmesto dolara, obračun vršiti prema vrednosti SDR, korpi valuta, jer globalna elita želi centralizaciju finansijske moći po cvaku cenu.

SDR nije ništa novo. To je jednostavno prosečno obračunata vrednost korpe fiat valuta, koje su od strane MMF-a dobile status članstva. Korpu čine američki dolar čini 42%, evro 31%, kineski juan 11%, japanski jen  i britanska funta po 8%.

Međutim, ni SDR nije zasnovan za zdravim ekonomskim parametrima niti je u interesu običnog čoveka, već je još jedan izum doktora ekonomskih nauka u službi svetskog kapitala. Više centralizacije – manje slobode.

Zbog toga je SDR i još jedna centralizacija svetske monetarne vlasti neće doneti ništa novo, a njihove aktovnosti biće još misterioznije i nedostupnije širokoj javnosti nego što je to danas slučaj.

Slom petrodolara, biće savršen izgovor centrima moći i globalnim elitama da novu polugu monetarne vlasti pronađu u SDR rešenju.

Povezani članci:

Zlatni standard i zlatne rezerve

Bitcoin i zlato - razlike

Bitcoin i zlato - sličnosti

TRAMP I POVRATAK ZLATNOG STANDARDA U AMERIKU

Druga opcija je povratak zatu kao univerzalnoj obračunskoj vrednosti. Iako se ova opcija već neko vreme pojavljuje na javnoj raspravi, pobeda Trampa, koji je otvoreni zagovornik antiglobalizacije i simpatizer zlatne podloge dolara već nekoliko decenija, ova opcija je postala aktuelnija i izvesnija.

Tramp, ali i neki od njegovih saveznika su u prošlosti mnogo puta govorili u prilog zlata kao faktora u monetarnoj politici. Međutim, okretanje kursa američkog broda za totalno suprotnom pravcu neće biti nimalo lak. Tramp se suočava sa paklenom borbom sa globalistima, koji će svoje pozicije koje su zauzeli prethodnih decenija braniti kako znaju i umeju.

Tramp već decenijama u svojim intervjuima poziva na okretanje zlatu kao univerzalnoj vrednosti, a da je ostao dosledan dokazuju i njegove izjave iz predsedničke kampanje, gde je naveo da je Amerika bila mnogo jača I stabilnija dok je bila u režimu zlatne podloge. Tada je izjavio da je glavni problem SAD – što nema zlata. Nije se izjašnjavao šta se dešava po pitanju Fort Knox-a, i više od 8 hiljada tona zlata na papiru. U ovo skladiše javnost već decenijama nije imala uvid, niti se dozvoljava bilo kome da dobije bilo kakvu vrstu zvanične informacije o državnim zlatnim rezervama.

Bilo kako bilo, smrt petrodolara, trebao bi biti veoma povoljna okolnost u prilog cene zlata i rudarskih akcija, bez obzira a to da li će SAD pristupiti uvođenju zlatnog standarda, koji ima svoje prednosti i mane.

Naime, 1971. nakon Niksonove odluke, zlato je skočilo 2.300%. Sa 35 USD do neverovatnih 850 USD u 1980. godini. Akcije rudarskih kompanija imale su čak i veći rast.

Povezani članci:

Po kojoj ceni je Srbija prodala zlato iz Bazela

Dolar i zlato

2017: Izborna godina i početak globalne krize ?!