Posle antimatera i kaliforniuma, dijamanti su najvrednija stvar koja se može pronaći na zemlji.

Pored bezbojnih dijamanata, koji su sačinjeni od čistog ugljenika i predstavljaju najtvrđe minerale na svetu, pod kategoriju dragog kamenja potpadaju još i rubini, safiri i smaragdi, koji su oblici aluminijum oksida.

Od dijamanata, koji su pronađeni u obliku koji dozvoljava njihovu finu obradu, postaju brilijanti, izrađeni u neke od standardnih formi, kojima je najbliži izvorni oblik prirodnog dijamanta.

Tako izrađeni brilijanti, zavisno od čistoće, težine i boje, mogu dostići vrednosti koje sežu do nekoliko desetina miliona dolara.

JEDNOSTAVNI NAČINI ZA RASPOZNAVANJE DIJAMANATA

U današnje vreme veštački napravljene imitacije dijamanata postižu visok nivo sjaja i sličnosti sa prirodnim kamenom. Takođe i pojedino poludrago kamenje može zbog svoje čistoće dovesti u zabludu prosečnog čoveka koji ih pogrešno može okarakterisati kao dijamante.

Najprostiji način, dostupan svakome, da se utvrdi da li je neki kamen dijamant je uz pomoć kapljice vode. Ako je dijamant pravi, kapljica ostaje skupljena na njegovoj površini, dok se na lažnom dijamantu razlije.

Takođe, pravi dijamant, iako bezbojan, ukoliko ga spustite u čašu vode, postaće beo. Lažni se skoro neće ni videti.

Jedan od pouzdanijih metoda je uz pomoć UV lampe. Naime, ukoliko dijamant izložite UV svetlosti i potom prenesete u mračnu prostoriju, on će blago sijati. Pravi dijamant je fluorescentan, dok lažni nije.

Danas su dostupni mnogi elektronski uređaji za proveru dijamanata, koji sa stoprocentnom sigurnošću daju potvrdu o njegovoj autentičnosti. Što se tiče čistoće i boje, taj vid procene nije jednostavan i rade ga posebni stručnjaci, stručne institucije i proceniteljske kuće, o čemu se izdaju potvrde i sertifikati.

4 C - Carat, Color, Clarity and Cut

KARAKTERISTIKE DIJAMANATA OD KOJIH ZAVISI VREDNOST

KARAT – MERA ZA TEŽINU DIJAMANATA

Jedinstvena jedinica za merenje težine dijamanata je karat (ct). Iako ga mnogi pogrešno smatraju merom za određivanje veličine odnosno promera dijamanta, on je zapravo pokazatelj njegove mase. Tako, različiti oblici odnosno standardi forme ili vrste kamena, daće drugačije vrednosti u karatima. Jedan karat iznosi 0.2 grama. Kada je u pitanju više brilijanata fasovanih u nakit, pored težine pojedinačnih, na nakitu ili uz nakit označava se i težina svih zajedno (ctw).

ČISTOĆA DIJAMANATA

Čistoća se procenjuje u odnosu na prirodne, mikroskopske karakteristike kamena. Postoje takozvane unutrašnje inkluzije, koji mogu biti kristali stranog materijala ili strukturalni nedostaci u vidu sićušnih pukotina koji mogu blago zabeleti ili zamagliti delić kamena.

Spoljne karakteristike dijamanta koje utiču na njegovu vrednost su – fleke (blemishes).

Broj, veličina, orjentacija, boja, lokacija i vidljivost inkluzije utiču na vrednost samog dijamanta. Oni bez ili sa malo inkluzije smatraju se retkim i veoma vrednim.

BOJA DIJAMANATA

Boja dijamanta se odnosi na prirodnu boju samog tela dijamanta, a ne na spektar i refleksiju boja koje kamen proizvodi kada se pomera. Većina dijamanata je prirodno blage žute, smeđe ili sive boje, koje uzrokuju mikro-elementi azota koji su se vezali za dijamant u toku njegovog formiranja u zemljinoj kori.

Što dijamant ima manje boje, to je ređi, a samim tim i vredniji.

Inače, dijamanti sa manje boje oslobađaju veći sjaj, odnosno diperziju odbljesaka svetlosti, dok će boja u njima umanjiti ovaj spektar. Čisti dijamanti i bez boje, sa visokim ocenama koje dobijaju na proceni, emituju visok nivo treperenja svetlosti i jači spektar usled izraženijeg prelamanja zraka kroz njegovu prizmu.

Povezani članci:

30 razloga za posedovanje zlata - prvih 10

30 razloga za posedovanje zlata - drugih 10 

PROCENA VREDNOSTI DIJAMANATA

Za procenu vrednosti dijamanta, ustanovljena su četiri osnovna kriterijuma.

Karat, boja, čistoća i obrada ili na engleskom, Carat, Color, Clarity and Cut, poznatija kao 4C procena.

Osnovni kriterijum je karat, odnosno njegova težina i veličina.

Ono što dijamant izdvaja od drugih materijala, kao recimo zlata, je što njegova vrednosti nije proporcionalna težini, jer što je dijamant veći to je mnogo ređi i višestruko vredniji.

Tako je dijamant od jednog karata nekoliko puta skuplji od onog koji je duplo lakši, odnosno ima pola karata jer su veliki dijamanti mnogo ređi u prirodi.

Zbog svojih karakteristika, dijamant se može samo sitniti i deliti, ali ne i pretapati i ukrupnjavati kao recimo zlato.

Kada je boja u pitanju, najvredniji su bezbojni ili pravilno obojeni u plavo, roze ili crvenu boju.

Iako ga mnogi pogrešno smatraju merom za određivanje veličine odnosno promera dijamanta, KARAT je zapravo pokazatelj njegove mase

Sledeći kriterijum je prisustvo inkluzija i fleka. Što se ustanovi manji broj ovij karakteristika, dijamant je čistiji i vredniji.

Dijamanti u prirodi nemaju oblik koji viđamo na nakitu odnosno formu koju poseduju izloženi primerci visoko procenjenih dijamanata. Oni zahtevaju preciznu obradu, nakon čega postaju – brilijanti.

Samim tim što se sečenjem i brušenjem kamena, njegova težina odnosno veličina smanjuje, nakon obrade on postaje vredniji.

Interesantno, ukoliko stručnjaci procene da je sečenjem isplativo ukloniti površinske inkluzije i fleke i na taj način iako kroz umanjanje mase, dobiti čistiji i vredniji dijamant, oni će neretko to i učiniti.

Na osnovu ocene dijamanta, isti se svrstava u određenu kategoriju i na osnovu pozicije određuje mu se i vrednost.

Tako se recimo, kružni dijamant od jednog karata, okarakterisan kao idealno obrađen, samo na osnovu detalja i preciznih ocena čistoće i boje, kreće od 5.000 do čak 17.000 USD. Dok dijamanti od pola karata, istih karakteristika vrede od 1.000 do 2.700 USD.

Koliko veličina kamena igra ulogu, govori i činjenica da dijamanti od 3 karata, čak i sa mnogo lošijim ocenama od navedenih dosežu i cene od 50.000 do 100.000 USD.

Interesanto je da među malim dijamantima,  oni bez boje imaju najveću vrednost, a dok se broj karata povećava  smaragdi, a naročito rubini dobijaju na vrednosti i negde kod težine od 10 karata, postaju vredniji od bezbojnog dijamanta.

NASTANAK  I FIZIČKE OSOBINE DIJAMANATA

Dijamanti su nastali u procesu stvaranja zemljine kore, kada je pri temperaturama i do 13 hiljada stepeni, ugljenik iz gasovitog prelazio u tečno stanje, nakon čega se hlađenjem u ektremnim uslovima i pod velikim pritiskom od oko 70.000 kg po metru kvadratnom, kristalizovao. Smatra se da su ovi uslovi mogući samo na dubinama od 100 do 200 kilometara u zemljinoj utrobi.

Eksperimentima je utvrđeno da dijamanti mogu podneti pritisak od čak 600 giga paskala, odnosno 6 miliona atmosfera.

Pored raritetnosti i lepote, osnovna osobina dijamanata je njegova čvrstina. Iako su s jedne strane veoma čvrsti i pogodni za razne industrijske primene, jako su osetljivi na visoku temperaturu.

Ukoliko bi se izložio temperaturi od 500 stepeni došlo bi do njegovog oštećenja, a već na 1000 počeo bi da se raspada.

Povezani članci:

Zlato i Bitcoin - sličnosti

Zlato i Bitcoin - različitosti