Nakon prvog dela teksta, gde je više bilo reči o finansijskoj prevenciji uopšte i njenom značaju, kao i o najkonvencionalnijem vidu štednje kod nas - bankarskoj štednji, u daljem toku teksta biće obrađeni i drugi vidovi investiranja novca, kao oblik lične finansijske prevencije i sigurnosti.

ŽIVOTNO OSIGURANJE – Sistematska dugoročna investicija

Pomenuli smo trend drastičnog opadanja kamata na štednju u bankama, a drugi trend koji je sa zapada stigao i do nas je sve češća odluka ljudi da osiguraju svoj život. Iako je to ono najvrednije što čovek poseduje, osiguranje života u velikom slučaju dolazi tek na kraj liste.

Česta je pojava da su ljudi osigurali svoje nekretnike i automobile, a nisu život. Svega 10 evra po čoveku se u Srbiji izdvaja za osiguranje. Procenat ljudi koji imaju ovakvu vrsu zaštite je oko 7% i Srbija tako zauzima najniže mesto u regionu.

Zašto je to tako? Puno je razloga za razmatranje, a kulturnoistorijski konteks i prioriteti u raspodeli novca daju odgovore na brojna pitanja.

Ideja osiguranja života je da se sistematskim izdvajanjem novca dugi niz godina formira fond za planirane željene situacije, a da taj fond istovremeno bude pokriće za slučaj nepredviđenih događaja koji se u osiguranju nazvivaju osigurani slučaj.

Osiguranje je najsigurnija investicija novca. Osiguravajuće kuće raspolažu velikim sredstvima koja se ulažu u ono što je u državi trenutno najsigurnije, npr. državne obveznice i hartije od vrednosti. Kako, gde i koliko novca će osiguravajuća kuća plasirati propisano je zakonom o osiguranju, a NBS je neko ko kontroliše i nadgleda rad ovih institucija.

Postoje i velike reosiguravajuće kuće koje u slučaju neplaniranih događaja po osiguravajuću kuću mogu odmah da reaguju. Pricip je isti – pojedinac (osiguranik) je zaštićen od strane osiguravajuće kuće u slučaju da mu se nešto desi i plaća za to, a osiguravajuća kuća plaća reosiguranje za osigurane slučajeve, tako da su njeni klijenti zaštićeni.

Osiguranje kupuje izvesni rizik koji pojedinac nosi sa sobom, a ovakav vid ulaganja predstavlja kombinaciju štednje i zaštite.

Osiguranje pokriva određene osigurane slučajeve (nastanak teške bolesti, invaliditeta, prirodna smrt, smrt usled nezgode, smrt usled saobraćajne nezgode) i reaguje kada se oni dogode – osiguraniku ili trećem licu se isplaćuje zagarantovana suma novca. Koliko ta suma iznosi zavisi od više faktora: samog programa osiguranja, količine novca koja se uplaćuje, dinamike plaćanja premije, dužine trajanja ugovora, stepena rizika koji osiguranje preuzima na sebe, starosne dobi u trenutku potpisivanja ugovora, pola.

Sve je unapred dogovoreno i potpisano sa klijentom – pomenuti faktori vezani za načine plaćanja, kao i zagarantovana suma koja se isplaćuje u slučaju nastanka osiguranog slučaja. Ta suma se zove osigurana suma. Ukoliko se za celokupni ugovoreni period ništa ne dogodi, zagarantovani novac se isplaćuje osiguraniku. Postoji i dobit koja se obračunava svake godine i pripisuje na zagarantovanu sumu prillikom isplate, ali ona je očekivana i ne garantuje se jer zavisi od načina poslovanja kompanije. Kroz osiguranje čovek obezbeđuje sebe i svoju porodicu.

Zdravstveni sistem u Srbiji ne funkcioniše najbolje, pa se postavlja pitanje koliko je skupo biti bolestan. Liste čekanja za specijalističke i dijagnostičke preglede i transpantacije organa, dugi redovi u čekaonici, sve više obolelih od karcinoma i drugih teških bolesti, sve više dece i odraslih kojima je potrebno lečenje u inostranstvu, statistika koja kaže da smo na vrhu liste po smrtnosti usled moždanog udara i srčanog infarkta, plaćanje participacije – sve su to asocijacije na zdravstvo. Svakako da ima pozitivnih primera i dobrih iskustava, ali daleko manje.

Zbog svega pomenutog Srbi se sve čeće odlučuju za privatnu zdravstvenu zaštitu koja postaje sve pristupačnija za novčanik. Zdravstveno osiguranje pokriva nekoliko slučajeva: nastupanje teških bolesti, vanblničko i bolničko lečenje, prelome kostiju, nastanak invaliditeta...

U slučaju nastupanja teže bolesti, kada lekar specijalista utvrdi neku od nastalih dijagnoza, prikuplja se sva relevantna medicinska dokumentacija koja potvrđuje dijagnozu, predaje se osiguravajućoj kući, i ukoliko je slučaj zaista pokriven ugovorom o osiguranju u zakonskom roku od četrnaest dana osiguraniku se isplaćuje novac za lečenje. Ovakav vid zaštite omogućava velika pokrića, a nesrazmerno manje se plaća.

Posedovanje polise životnog osiguranja je u većini banaka uslov za podizanje namenskog kredita. Ukoliko se odlučite za investiciju kao što su krediti sa početka teksta, vid zaštite koji je opcija je osiguranje kredita.

Mala svota mesečnog izdvajanja za osiguranje kredita, u zavisnosti od politike banke ili osiguravajuće kuće, omogućava vam zaštitu i pokriće za slučaj gubitka posla, nastupanja teže bolesti, smrti. Osiguranje omogućava da se isplata rata kredita neometano nastavi.

Povezani članci:

Alternative nakon ukidanja gotovine 

Zlatni standard i zlatne rezerve

30 razloga za posedovanje zlata - prvih 10

PRIHODI ZA TREĆE ŽIVOTNO DOBA

Drugi sistem koji ne funkcioniše najbolje je državni penzioni fond. Zašto?

Sve je više penzionera koji koriste sredstva ovog fonda, a sve manje zaposlenih koji plaćaju doprinose i tako pune ovaj sistem. Gotovo da jedan radnik uplaćuje doprinose za jednog penzinora, a to je apsolutno nedovoljno pa država sve više novca mora da ulaže u PIO fond kako bi se penzije redovno isplaćivale.

Posledice su brojne i već uočljive: pomera se starosna granica za odlazak u penziju, samo najteži slučajevi mogu otići u invalidsku penziju, državna primanja u trećem životnom dobu su jako mala i imaju tendenciju da budu još manja u budućnosti. Statistika je slična kao sa osiguranjem života. Svega 10 procenata zaposlenih uplaćuje sebi sredstva u dobrovoljni penzioni fond koji u Srbiji postoji od 2006. godine.

U njega se novac ulaže na duge staze konkretno radi štenje za treće životno doba, i kupuju se investicione jedinice određene politikom fonda. Visina sredstava za uplaćivanje nije ograničena, ali postoji određeni minimum.

U skladu sa vrednostima IJ vrednost fonda raste ili opada. Štediša u svakom trenutku ima podatak koliko IJ poseduje i kolika je njihova vrednost. DPF je konzervativno ulaganje u najsigurnije investicije na tržištu, a cilj je da se količina uloženog novca što više uveća. Novac je štediši dostupan posle 57. godine života, a ranije novac može da se podigne samo u slučajnu trajnog gubitka sposobnosti za rad. U slučaju smrti tokom trajanja ugovora nasledici nasleđuju IJ.

INVESTIRANJE NA BERZI

Postoji i opcija ulaganja novca na berzu. To zahteva dobro poznavanje ekonomije, funkcionisanje protoka novca, praćenje tržišta, pažljivo ali i efiksno ulaganje, instikte, i slično. Za ovakav vid investiranja, preporučljivo je za veliku većinu građana, da se dobro informišu ili još bolje potraže pomoć i savet stručnih lica koja se u vidu profesije bave investiranjem na berzi.

A ŠTA UČINITI SA VEĆOM SUMOM NOVCA?

Ukoliko imate veću sumu novca na raspolaganju, a nije vam trenutno potrebna i želite da je uvećate, načini postoje. Pokretanje bizisa je jedna od mogućnosti, a sa sobom nosi odgovornost, rizik od gubitka svega, ali i mogućnost obogaćivanja.

Pokretanje biznisa iz oblasti IT sektora se ocenjuje kao persektivno danas u Srbiji. Ukoliko nemate ovakve ambicije, dostupno je ulaganje jednokratne sume kroz programe osiguranja koji omogućavaju uvećanje novca, a istovremenu zaštitu u slučaju smrti. Finansijski se predupređuje situacija porodice ukoliko se desi neželjeno.

Investicioni fondovi su takođe opcija koja nosi rizik, ali ume da bude dobra odluka ukoliko se prati stanje fondova (slično kao na berzi). Moguće je ulaganje u nekretnine koje će se kasnije izdavati, i tako uvećavati uloženi novac. Disperzija rizika je poželjna i preporučuje se. Sve navedene stvari su individualne i u određenom stepenu rizične, pa se preporučuje saradnja sa finansijskim savetnikom.

Kada pričamo o bilo kom aspektu novca, tema je široka. Kako se menjaju trendovi i načini života, tako se menja i funkcionisanje novca. Puno je faktora koji utiču na to kako će se uložiti i na šta će se potrošiti zarađeno. Kada čovek postavi sebi za prioritet da formira finansijsku preveneciju i formira finansijsku sigurnost za budućnost, opcije postoje. Sa koliko god novca.

Za početak, čak i minimalno ulaganje je bolje od toga da se ne uradi ništa. Gde, kako i koliko – pitanja su individualna i odgovore daju finansijke instutuacije, a na pojedincu je da odluči šta je najbolje za njega.

Piše za The Foresighter: Jovana Milić, Fakultet za medije i komunikacije

Povezani članci:

FINANSIJSKA PREVENCIJA - Kako obezbediti sigurnu budućnost - I DEO

2017 - Izborna godina i početak globalne krize 

Zlato i Dolar 

Prognoza kursa evra i ekonomije EU