Predpostavljajući da ću videti njihovog favorita, nasmejanu u krupnom planu preko cele početne strane u kiši srebrnih konfeta, tog 9. novembra, prestupne 2016. godine, u rano jutro po srednje-evropskom vremenu, posetio sam internet stranu Huff Post-a.
Ali zatekao sam samo par neodređenih informacija i uzdržanih komentara o neizvesnoj završnici izborne trke, uz natpis u header-u crvenim slovima – WTF America. Zatim sam otvorio sajt tokijske berze koja se otvara prva. Nikkei se survao skoro 6% za svega par sati. Sve je bilo jasno.
Kao i svako drugi ko je tog jutra pročitao vesti, znao sam da je da se dešava – istorija i da svetska politička scena više neće biti ista.
Međutim, moj lični utisak dana nije bilo to što Bela Kuća dobija novog stanara, koji najavljuje velike zaokrete, pre svega na domaćem terenu, i najavljuje revolucionarne poteze koji će, ako se sprovedu u delo, znatno izmeniti Sjedinjene Države.
Ovi izbori značajni su i po tome što su pokazali da Amerika nije samo New York, Nevada ili Ilinois, već i Alabama, Lousiana, Dakota, Kanzas, Carolina, Montana, pa i Florida, a glas američkog javnog mnjenja nije samo NY Times, a nisu ni Washington i Huffington Post.
Amerika nisu ni Jennifer Lopez, Leo DiCaprio, Beyonce, Kanye i Kim, George i Amal, Robert DeNiro, Jane Fonda, Dustin Hoffman, Drew Barrymore, Matt Damon, Cher, Jessica Alba, Larry Flynt, Karl Lagerfeld , Cyndi Lauper, Guillermo Diaz, Lena Dunham, Lady Gaga, Orlando Bloom, Jamie Foxx, Anna Wintour, Meg Ryan, Tom Hanks, Britney Spears, Kareem Abdul-Jabbar, Lindsay Lohan, Tony Bennett, Magic Johnson, Katy Perry, Julianne Moore, 50 Cent, Jamie Lee Curtis, Michael Kors, Katy Perry i mnogi drugi na listi zvezda koje su podržali Hillary.
Donald Trump-a na vlast je doveo neko drugi.
Za njega je glasao Amerikanac čiji relani dohodak opada poslednjih 40 godina i koji je napokon shvatio da je država više brinula i pomagala bankama nakon izbijanja krize 2008. godine, nego svojim građanima. Bankama, koje su istu tu krizu i prouzrokovale. Glasač Donald Trump-a je čovek koji je više ne veruje u priče koje od demokratskih i republikanskih političara sluša godinama.
Njegov glasač je čovek koji više ne veruje u priče da Amerika nije rad i znoj, da postoje samo Hollywood i Frankie Boy, Disneyland, baseball i Rock and Roll. Donaldov glasač ne veruje više u američki san.
Možda ova vest i ne bi bila toliko iznenađujuća da je ranije neko od važnijih medija objavio rezultate objektivnih anketa gde su kao uzorci birani obični ljudi, iz velikih centara ali i američkih provincija.
Niko od tamošnjih medija nije preneo istraživanje Reuters-a od pre nekoliko nedelja, a razlog je možda taj što slučajno ili ne, izveštaj započinje podatkom da čak 76% građana USA, ne veruje više mainstream medijima, a isti procenat misli da je javnim glasilima profit na prvom mestu, a ne istinito izveštavanje.
Možda bi ovi rezultati bili više očekivani da je neko preneo da 75% Amerikanaca smatra da njihovoj zemlji treba jak lider, koji će ih vratiti na stari put slave i bogatstva, kao i da se 57% anketiranih više ne identifikuje sa Amerikom kakva je ona danas.
A podatak da 68% građana ima stav da tradicionalno koncipiran politički sistem, ne vodi računa o običnom čoveku, ukazuje da Americi treba promena.
Tako imam utisak da Amerikanci 8. novembra, nisu glasali za Trump-a, glasali su za - promenu.
Bilo kakvu i na bilo koji način. Nešto je moralo da se menja. A bili su sigurni da sa ostankom kandidata demokrata na vlasti te promene neće biti.
Nakon što se slegla prašina i Trump održao svoj prvi govor, smirile su se i berze. Od procečnog pada od oko 5%, vrednosti su se povratile 3, do 4 procenta već u toku istog dana. Zlato se sa 1340 vratilo na realnih 1300, a posle kratkotrajnog potopa dolar je ponovo ojačao prema evru, i to na najviši nivo za prethodne dve nedelje. Poruka je jasna, kapital nema čega da se plaši. Amerika je stabilna.
Pokušao sam da uđem u cipele jednog Amerikanca i ocenim kome bih dao glas (iz ugla prosečnog Srbina, to ne bi bilo sporno), ali nakon, (iskreno) površne evaluacije programa obe strane nisam uspeo da se odlučim, zapravo nisam uspeo da ostanem objektivan. Na moju odluku uticalo je nešto drugo.
S obzirom da nekog treba gledamo u medijima naredne 4 godine kao prvu damu Sjedinjenih Američkih Država, neka to bude Melania Trump. A ne Bill Clinton.
Za The foresighter: Advokat Dragan Milić
