Sve do poslednjeg kvartala 2014. godine, nafta je važila globalno za najvažniju sirovinu, a ko je vladao naftom – vladao je i svetom.
Zatim je došlo vreme depresijacije cene crnog zlata, kada se pokazalo da poremećen odnos ponude i tražnje za ovom sirovinom može prouzrokovati velike potrese na tržištu, a mnoge ekonomije zavisne od izvoza ove robe našle su se pred velikim problemima i shvatile koliko je diverzifikacija privrede i izvoza bitna za dugoročnu stabilnost rasta.
Takođe, nakon značajnog pada cene sirove nafte isplivala je na površinu činjenica da se godinama unazad veštačkim ograničavanjem nivoa proizvodnje i cena takođe veštački održavala na nerealno visokom nivou. A priče da fosilna goriva nestaju sa licitiranjem godina do kada će rezerve planete zemlje biti potrošene - više niko ne pominje.
Tek kada se nivo cene spustio na ispod 50 USD po barelu, od strane pojedinih država odnosno velikih naftnih kompanija postavilo se i pitanje isplativosti proizvodnje odnosno cene koštanja proizvodnje nafte po barelu odnosno dalje investiranje u nova nalazišta i nove izvore ove energije, kao što je proizvodnja iz škriljaca.
TROŠKOVI PROIZVODNJE NAFTE PO DRŽAVAMA
Prema RystadEnergy –CNN istraživanju, najveće troškove poizvodnje ima Velika Britanija, čak 52.50$, pa je nafta sa cenom koja se kretala u rasponu od 30 do 40 dolara tokom 2015 i prve polovine 2016, pravila ogromne gubitke kompanijama koje proizvode naftu na teritoriji Ujedinjenog Kraljevstva.
Po troškovima proizvodnje Britaniju prati Brazil, sa 48.80$, zatim Kanada sa 41$, dok Sjedinjene Američke Države proizvodnja nafte košta 36.20 USD po barelu.
Na petom mestu iza SAD, je Norveška, koja je cenu proizvodnje uspela da spusti do 36.10 dolara i pored eksploatacije sa izuzetno nepristupačnih mesta.
Kinu proizvodnja košta 29.90, Libiju po 23,80, Venecuelu 23.50, a Rusiju 17.20 dolara.
Najniže troškove, što je očekivano, imaju blisko-istočne zemlje.
Iran 12.60$, Ujedinjeni Arapski Emirati 12.30, Irak 10.70, Saudijska Arabija 9.90, a najveći profit iz odnosa proizvodnja – prodaja beleži Kuvajt, koji naftu proizvodi za samo 8.50 dolara.
S druge strane, Saudijska Arabija je najveći proizvođač sa skoro 7 miliona barela dnevno, prati je Rusija sa 4.8, dok su druge arapske zemlje i Iran na nivu od 2 miliona. Venecuela i Norveška proizvode oko 1.6 miliona barela dnevno.
Međutim, ne samo da su ExxonMobil, British Petroleum i Statoil beležili ogroman pad profita a neki sektori tih kompanija čak i gubitke, već su i najveći arapski proizvođači uljuljkani u visoke marže koje su decenijama ubirali, bili prinuđeni da znatno redukuju troškove, obustave niz investicija i počnu da prave dugoročne planove sa backup strategijama za investiranje u obnovljive izvore energije, gde takođe imaju velikih potencijala. Za krhku ekonomiju Venecuele, zavisnu od izvoza ovog energenta, uprkos relatvino niskim troškovima proizvodnje, cena od 30 dolara iz 2015. godine bila je izuzetno težak udarac bez izgleda za brz oporavak, a u cilju pronalaženja rešenja, 5. januara, imenovan je i ministar za naftu Eulogio del Pino.
REALNA VREDNOST I SKOK CENE NAFTE IZ DECEMBRA 2016
Teško je oceniti koja je realna vrednost crnog zlata. Tačno je da to zavisi i od samih troškva proizvodnje, ali tržište se pita, odnosno najveće kompanije koje svojom veličinom i snagom označavaju kao Price - makers, pa od njihovih interesa i dogovora skoro sve zavisi.
Tako su, posle perioda od 2 godine konstantno niskih cena nafte zbog prezasićenosti tržišta, u više navrata, pojedine članice OPEC-a pokušavale da smanje proizvodnju dok su druge vođene svojim, interesima povezanih lica ili centara moći, to odbijale.
Pregovori su se intezivirali počevši od sastanka u Beču, od novembra prošle godine. Konačno, krajem decembra 2016. nekoliko proizvođača, članica OPEC-a uključujući i Rusiju, pristali su da smanje proizvodnju za oko 560.000 barela dnevno, što je nešto malo manje ispod planiranog zahteva od 600.000.
Istog dana cena nafte vrtoglavo je skočila pa je njena vrednost bila oko 18% viša u odnosu na period pre sastanka proizvođača u Beču. Tada je WTI crude vredeo oko 53$ a Brent oko 55$ po barelu.
Sada su sve oči uprte u OPEC, odnosno - da li će dogovor biti ispoštovan. Previše neslaganja u proteklih dve godine i sukoba interesa, poremećenih poslovnih odnosa prožetih politikom, s pravom ostavljaju sumnju i pitanje - da li je njihov dogovor konačno rešenje za prekomernu proizvodnju nafte.
PROGNOZA CENE NAFTE ZA 2017
Mnogi ugledni listovi, njihovi analitičari i eksperti iz ove oblasti svakodnevno izlaze sa predviđanjima kretanja cene nafte tokom 2017. godine. Činjenica da se prognoza kreće u rasponu od 10$ do 70 odnosno 80$ po barelu, dovoljno govori koliko je ovo tržište turbulento I koliko je zapravo nemoguće izaći sa koliko-toliko realnom analizom tržišnih kretanja i za relativno blisku budućnost.
Tako je Brandon Blossman, iz kompanije Tudor Pickering Holt & Co, u januaru 2016. Dok je WTI vredeo 31$, prognozirao cenu od 70$ do kraja 2016, a 90$ do kraja 2017. godine. U tom trenutku takav nagli skok je delovao neverovatno, ali se nafta ipak popela na 55$ u decembru 2016. Godine. Ostaje da vidimo da li će se ovaj nivo povećanja cene proporcionalno odraziti i na 2017 godinu.
Pavel Molchanov, iz Raymond James-a, u junu 2016. godine prognozirao je cenu od 75$ u prvom kvartalu 2017, a 80$ na kraju iste godine. A nakon sastanka u Beču, iz novembra 2016. godine, a nakon što je bilo jasno da je dogovor proizvođača blizu, Molchanov je ostavio mogućnost za još veći skok cene tokom 2017, ne želeći da licitira sa ciframa.
Shawn Driscoll, portfolio manadžer u T. Rowe Price-u mišljenja je da je nafta na dugoročno silaznom putu i da će se cena do 2018. kretati u novou od oko 40$.
Wood Mackenzie Forecasts, u svojoj analizi zaključuje da su sa novom cenom naftna i industrija gasa ponovo na zelenoj grani što se tiče profita i smatra da će nafta u 2017 godini ostati stabilna sa cenom.
Merrill Lynch je u svom izveštaju predvideo cenu od 59$ za WTI, a 61$ za Brent, s napomenom da je prognoza bazirana prema OPEC-ovoj dogovorenoj proizvodnji od 500 miliona barela dnevno.
Takođe, prema najnovijoj prognozi Svetske Banke, prosečna cena nafte tokom 2017. godine biće 55$, što je za oko 2$ više u odnosu na njihovu prethodnu analizu.
CENA NAFTE KROZ ISTORIJU
Da oscilacije u vrednosti sirove nafte nisu produkt sadašnjih biznis i geostrateških nadmetanja, govori i statistika. Goldman Sachs, je prikazao istoriju kretanja cene crnog zlata u poslednjih 155 godina, odakle se može videti da je nafta imala svoje uspone i padove, kao uostalom i druge sirovine na tržištu.
Velike depresije, ratovi, naftne krize, ali i epidemija kolere iz 1895, uticale su na kretanja cene nafte kroz istoriju.
Naime, prvi veliki skok cene nafte ali i drugih komoditi sirovina, bio je za vreme građanskog rata u SAD, između 1862 i 1865 godine. Sirova nafta je u jednom trenutku premašila tada neverovatnih 120$ za barel.
Narednih decenija, uz nekoliko skokova izazvanih tržišnim potresima, cena nafte je padala, da bi tokom recesije u Americi, 1890 pala na nivo od 15$.
Novo dno, od skoro 10 dolara nafta je dotakla tokom velike depresije 1931. godine, da bi narednih decenija cena stagnirala u nivou od 15 do 30 dolara, sve do početka sedamdesetih i Izraelskog rata, kada je usled sankcija, cena vrtoglavo porasla.
Tokom iračko – iranskog rata, posle više od sto godina, crno zlato je premašilo 100$ za barel, ali se na tom nivou nije dugo zadržalo.
Zlatno doba nafte počinje 2000-tih i traje do kraja 2014, kada usled tržišne prezasićenosti i prevelike proizvodnje, cena sirove nafte kreće da pada.
Grafikon: Goldman Sachs
Vidite još:
2017 - Izborna godina i početak globalne krize
Uzroci hiperinflacije u Venecueli