Najvažnije pravilo u žitvotu, naučili smo još u vrtiću, a da toga nismo ni svesni – ono što imaš deli sa drugima.

Kada bi se svaka jedinka slepo držala ovog utopističkog pravila, svet bi bio znatno bolje mesto za život, bez gladi, nemaštine i bede na jednoj i pohlepe, bahatosti i besciljno nagomilanog bogatstva u rukama malog broja ljudi, na drugoj strani.

Pod uticajem sredine, medija, vaspitanja i nametnutog potrošačkog ponašanja, navika deljenja se već u radnoj mladosti, delimično gubi ili potpuno nestaje zavisno od ličnosti.

Međutim, zahvaljujući globalnoj mreži koja omogućava brzu i laku komunikaciju između običnih ljudi širom sveta, stvari su počele da se menjaju u korist saradnje i razmene roba i usluga, besplatno ili pod značajno povoljnijim uslovima nego što su nas multinacionalne kompanije decenijama ubeđivale - da nešto vredi.

Sve veća globalna nezaposlenost i nizak životni standard mladih ljudi širom sveta u kombinaciji sa njihovom inventivnošću i internetom zadali su strahovit udarac neoliberalnom kapitalizmu, automatizaciji proizvodnje i trci za visokim profitima, od koga se verovatno nikada neće oporaviti, pa je svima je jasno da svetska ekonomija što pre mora biti reformisana i prilagođena novim pravilima igre.

ŠTA JE EKONOMIJA DELJENJA?

Precizna definicija pojma ekonomija deljenja se ne može lako izvesti, iz prostog razloga što postoji širok spektar aktivnosti od kojih se sastoji ovaj novi ekonomski trend.

Postoji i više različitih mišljenja o tome koji se sve oblici razmene roba i usluga mogu podvesti pod ekonomiju deljenja, a koji ne. Teoretičari se slažu u jednom, ekonomija deljenja je jedan deo postojeće ekonomije saradnje, sa svojim tehnološkim i komunikacionim specifičnostima.

Bilo kako bilo, u teoriji ekonomija deljenja se sastoji od 4 različite kategorije:

• razmena robe,
• iznajmljivanje osnovnih sredstava
• razmena usluga
• razmena proizvodnih sredstava i opreme

Razmena robe predstavlja prvu i bazičnu kategoriju ove ekonomske aktivnosti, od koje je sve i počelo. Iako je razmena dobe postojala otkad postoji i čovečanstvo, zbog ograničene komunikacije sve se svodilo uglavnom na razmenu robe unutar uskog kruga ljudi, porodice i prijatelja.

Sa pojavom interneta, otvorila se mogućnost da ljudi širom sveta mogu vrlo lako komunicirati, razmenjivati robu i dogovarati uslove te razmene.

Tako je, sada već davne 1995, osnovan Ebay, sa namerom da iskoristi globalnu mrežu koja je tada bila u povoju i na taj način omogući ljudima da lakše prodaju svoju robu širom sveta.

Iako pre 20 godina niko nije mogao ni da sanja u šta će internet izrasti i kakve će sve mogućnosti njegovi korisnici imati, od lakog pristupa preko mobilnih telefona do deljenja sadržaja na društvenim mrežama, Ebay je stvoren sa velikom vizijom i idejom, što mu je omogućilo da uz kvalitetno vođenje preživi dot-com krizu iz 2000. godine i danas se pozicionira na visoku prvu poziciju među platformama koje sa bave ovom vrstom posredovanja.

Odmah nakon Ebay-a, osnovan je Craigslist, a zatim ThredUp i Threadflip, Freecicle i Svapstile.

Druga vrsta aktivnosti koja potpada pod ekonomiju deljenja je razmena osnovnih sredstava odnosno trajnih dobara za korišćenje, mahom automobila i sredstava za domaćinstvo.

Iako je u razvijenom svetu oduvek bilo normalno da svaka porodica poseduje kompletnu opremu za održavanje kuće i dvorišta, od najrazličitijih alata, kosilica za travu do nekoliko automobila različitih veličina i namena, nakon krize iz 2008. godine, potrošačke navike počinju da se menjaju.

Sve više se javljaja ideja za uštedom kroz iznajmljivanja opreme po potrebi, a odmah su se pojavile i prve internet platforme koje nude takvu uslugu.

Među prvima pojavio Zipcar, koji je nudio iznajmljivanje vozila po gradu na sat, a automobili su se mogli pronaći na pogodnim gradskim lokacijama. Nakon njega su osnovane platforme koje omogućavaju iznajmljivanje bicikli i usluga vožnje, kroz kompanije Relai Riders, Zimride, Uber i Lift.

U oblasti smeštaja najpre se pojavio CouchSurfing koji je napravio revoluciju u oblasti rentiranja smeštajnih kapaciteta, da bi ova delatnost svoj procvat doživela 2008. godine kroz Airbnb koji je svoje poslovanje proširio na ceo svet, a preko ove platforme milioni ljudi svakog dana odsednu u preko 30.000 gradova sveta.

Ne treba provesti mnogo vremena u računanju da bi shvatili da li se više isplati rentirati ili kupiti krovni kofer za auto ako ga koristite jednom godišnje, veliki automobil ili kombi za letovanje šire porodice ili motorni čamac.

Treća vrsta koncepta ekonomije deljenja je razmena usluga. Njeni počeci datiraju iz 80-tih godina, kada je smišljena od strane američkog profesora prava Edgar Cahn-a, sa namerom da bude alternativa monetarnom sistemu, a obračunska vrednost je trebala da bude – radni čas. Na taj način građani su međusobno razmenjivali usluge, prema znanju i potrebama, a vrednost istih je bila uvek jednaka i merila se isključivo provedenim vremenom na radu.

Visoki troškovi poslovanja, niska profitabilnost i konkurencija nakon 2008. doveli su do razvitka i četvrte kategorije ekonomije deljenja – razmene sredstava proizvodnje i prostora.

Ova aktivnost ekonomije deljenja podrazumeva razmenu opreme za proizvodnju, radnog prostora, kancelarija, ali i saradnje iz oblasti zajedničkog korišćenja prostora u informaciono tehnološkom i tržišnom smislu.

Iako navedenim internet platformama koje podržavaju aktivnosti razmene roba i usluga zameraju profitabilnost i vrednost sopstvenog kapitala koji se danas meri u milijardama, ekonomija deljenja ipak podrazumeva nešto novo i drugačije, što omogućuje visok nivo uštede na strani korisnika nasuprot kupovini robe ili usluga na klasičnom tržištu, po business-to-business modelu.

Platforme za deljenje mogu biti i neprofitne peer-to-peer, ali je većina bazirana na modelu business-to-peer.

Pojava peer-to-peer zajednica koje dele robu, usluge i prostor može da bude osnova novog modela ljudskog udruživanja, koje su manje zavisne od poslodavaca i imaju više mogućnosti da pristupe izvorima prihoda, robi i uslugama.

Postoji veliki broj kritičara privrede deljenja, uglavnom iz konzervativnog i analognog sveta kojima ovaj novi koncept ekonomije ne odgovara, ali novo vreme i internet neumoljivo donose svoje pa čak i najmoćnije kompanije sveta mogu samo da se prilagođavaju novonastaloj situaciji.

POČECI I BUDUĆNOST EKONOMIJE DELJENJA I GENERACIJA Y

Počeci ekonomije deljenja pomalo podsećaju na online kupovinu iz perioda od pre 15 – 20 godina.

Najpre je vladala uzdržanost i zabrinutost u pogledu bezbednosti, prvo oko modela plaćanja, a zatim kvaliteta i saobraznosti kupljene robe odnosno usluge.

Na neki način online kupovina je prva probila led, i omogućila modelu razmene mnogo lakši pristup velikom internet tržištu i njegovim mogućnostima. Kupujući na Amazonu, ljudi su se osećali bezbedno, a taj osećaj se polako prelivao i na kupovine na drugim mestima i drugim, do pre nekoliko godina, manje poznatim platformama.

Veliku ulogu u ohrabrivanju ljudi da nesmetano obavljaju plaćanja online odigrao je PayPal, kao internet platforma osnovana upravo u cilju omogućavanja plaćanja preko interneta bez rizika i odavanja privatnih podataka trećim licima.

Statistički većina korisnika usluga iz oblasti ekonomije deljenja su mladi između 20 i 25 godina, pa na prvi pogled izgleda da je ovaj vid transakcija limitiran u pogledu značajnijeg rasta i razvoja jer je interesantan uglavnom ljudima pomenutog uzrasta, nižeg standarda i sa nižim primanjima. Međutim, to nije tako.

Činjenica da je internet poslovanje i novu privrednu aktivnost koja se ogleda u razmeni, najbrže prihvatila jedna generacija, ne može se analizirati samo na osnovu njihovog finansijskog statusa i platežne moći.

Generaciju Y karakterišu specifičnosti i promene koje se nisu mogle pripisati nijednoj generaciji pre nje. Sve prethodne posleratne generacijske revolucije, od seksualne, RnR, Hipi ili Pank ne nose taj obim suštinskih promena u svesti pojedinca koji se može pronaći kod ovih mladih ljudi.

Ova generacija je odrasla uz internet, nije opterećena strahovima, političkim uticajima i društvenim stegama koje su imale generacije pre nje. Niti ima nameru da se s njima obračunava i izlazi na kraj. Žive globalno i za njih granice ne postoje. Ne osećaju da duguju bilo kome bilo šta, a ponajmanje državnim poreskim institucijama, kompanijama i nacionalnim ekonomijama. Ne vezuju se sa nepokretnosti, gradove i države, ne razmišljaju o štednji. Misle uglavnom o životu i – karijeri. A kompanije i državne administracije ukoliko žele da ih pridobiju moraju da im se prilagode.

Prinuđeni da budu praktični i da koriste ono što je pristupačno, nova generacija je usvojila internet i sve ono dobro i loše što isti nosi sa sobom i teško da će ga se ikada odreći.

Generacija Y neminovno dobija na uticajnosti, a sa njihovim dolaskom na svetsku scenu budućnost svakog internet biznisa  pa i koncepta ekonomije deljenja je zagarantovana.

Ostaje pitanje koliko će postojeće platforme koje omogućavaju deljenje biti fer u budućnosti, odnosno koliko će se njihov poslovni model promeniti.

Profitabilnost na njihovoj strani mora da postoji i tako treba da ostane, a tehnologija, internet i moćni alati za komunikaciju su dobri onoliko koliko je dobar društveni kontekst u kom se upotrebljavaju, odnosno koliko služe razvoju solidarnosti i demokratičnosti.