Zlatni standard ili zlatna podloga koja je u prošlosti obezbeđivala novcu stabilnost, u potpunosti je napuštena tokom 20. veka.

Međutim, sa učestalošću globalnih i regionalnih ekonomsih kriza, valutnih nestabilnosti i stalno preteće inflacije u Sjedinjenim Američkim Državama koja se već godinama najavljuje kao potencijalna opasnost i pored trenutnih deflatornih pritisaka, jedan deo stručne javnosti počeo je da zagovara potrebu da se valute učine stabilnijim, a njihovo emitovanje drži pod kontrolom, a način da se to ostvari vide u povratku zlatnog standarda.

Naravno, drugi deo ekonomskih teoretičara tvrdi da je to iz današnje perspektive nemoguće, jer je vrednost emitovanog novca višestruko veća od vrednosti celokupnog svetskog zlata, odnosno da zlatni standard ima dosta manjkavosti koje su se pokazale za vreme njegovog trajanja, a zbog kojih je morao biti i napušten.

Pokušaćemo da prikažemo nekoliko argumenata ZA i nekoliko PROTIV povratka ovakvog scenarija u svetsku makroekonomiju.

PREDNOSTI ZLATNOG STANDARDA:

1. Kroz istotoriju, zlato je prepoznato kao sredstvo za očuvanje vrednosti imovine. Današnji papirni novac može se emitovati bez ograničenja i potpune kontrole, što ga čini rizičnim. A poverenje u njega direktno zavisi od stepena poverenja u državu koja ga emituje.

2. Zlatni standard limitira samovolju države uvodeći joj ograničenje na nekontrolisano doštampavanje novca, a samim tim smanjuje moć centralnih banaka da manipulišu količinom i vrednošću emitovanog novca.

3. Povratak zlatnom standardu bi dugoročno smanjio opasnost od neželjene inflacije i velikog rasta cena proizvoda široke potrošnje. Istorijski posmatrano, SAD su imale najnižu stopu inflacije tokom primenjivanja zlatnog standarda u monetarnoj politici. Od 1880 do 1913, u vreme kada je dolar imao zlatnu podlogu, prosečna inflacija bila je svega 1.6% na godišnjem nivou.

A 1971, kada je predsednik Nikson ukinuo zlatni standard, inflacija je bila 3.3%, a već 1979 porasla je na ogormnih 13,3% godišnje.

U istraživanju izvršenom na uzorku od 15 zemalja za period 1820-1994, ekonomisti su izračunali prosečnu godišnju inflaciju u vreme važenja standarda od 1,75%, a nakon njegovog ukidanja inflacija je bila 9,17%.

Takođe, od 1971 do 2003. Američki dolar je izgubio 80% svoje vrednost usled inflacije.

4. Današnji sistem emitovanja novca bez realnog pokrića, daje mogućnost vladama da tako finansiraju spoljnotrgovinske i budžetske deficite skoro pa u nedogled. Vraćanjem sistema emisije novca sa zlatnom podlogom onemogućilo bi ili bi bar znatno ograničilo tu praksu.

5. Sistem zlatne podloge smanjio bi unutrašnji dug odnosno zaduživanje na nacionalnom nivou.

6. Novac iza kojeg stoji zlato kao obračunska vrednost, dugoročno bi sprečio veće amplitude u kretanju cenu nafte i gasa, svodeći ih na nivo promene cene zlata na tržištu.

7. Rizici izbijanja ekonomskih kriza, kako globalnih tako i nacionalnih, bili bi u znatnoj meri smanjeni.

8. Zlato ima moć samoregulisanja sopstvene vrednosti. Naime, u slučaju povećenja potrebe za zlatom radi emitovanja novca, zlatnu će porasti vrednost i biće veća isplativost njegove eksploatacije iz nepristupačnih rudnika i sa velikih dubina. Što će na kraju rezultirati i većom emisijom novca na ime novo proizvedenog zlata.

Međutim, ako sveže emitovan novac nije potreban, zlatu će vrednost stagnirati ili čak padati, sa samim tim će i proizvodnja odnosno ponuda biti smanjena sve do nove veće potraženje za plemenitim metalom. Tim mehanizmom, zlato samo reguliše svoju, ali i vrednost novca.

9. Čak i dobronamera politika emitovanja odnosno štampanja novca radi podsticanja privrednog rasta ili potrošnje, može na duži ili kraći rok značajno destabilizovati ekonomiju zemlje i dovesti do mnoštva kontraefekata. Sa zlatnim standardom, takav scenario nije moguć.

10. Veliki broj političara, ekonomista i organizacija zagovara povratak na zlatni standard, ukazujući na njegove prednosti u odnosu na trenutni model koji se primenjuje u svetu.

NEDOSTACI ZLATNOG STANDARDA:

1. Vrednost zlata nije fiksna već oscilira odnosno u modernom svetu berzanske trgovine menja se u svakom trenutku. Zato je nemoguće očekivati stabilnost cena koja je neophodna za stabilnost ekonomije uopšte.

2. Zakonit i kontrolisan fiat monetarni sistem, zapravo je bolji način da se održi inflacija na željenom nivou od zlatnog standarda, ako se sprovodi u skladu sa potrebama određenog tržišta i ekonomije. Debata o odnosu zlatnog standarda i inflacije je priča bez kraja, sa mnogo teorija o uzročno posledičnim vezama između njih.

3. Zlatni standard karakteriše deflatornost, koja može da destabilizuje ekonomiju. Naime, često količina novca u opticaju ne može ispratiti ekonomski rast usled uslovljavanja emitovanja novca, prethodnim posedovanjem te količine zlata. Tokom važenja zlatne podloge u USA, nekoliko puta se desilo da ekonomija bude pogođena deflacijom.

4. Zlatni standard prouzrokovao je veliki broj finansijskih kriza, krahova banaka i tržišta, pa je manjim delom uticao i na nastanak same velike depresije. Između 1879 i 1933, USA je imala nekoliko finansijskih kriza: 1884, 1890, 1893, 1907, 1930, 1931, 1932, and 1933. Samo tokom 1933, oko 4.000 banka je obustavilo rad. Mnoge od ovih kriza prouzrokovala je nemogućnost adekvatnog i pravovremenog emitovanja novca na tržište, a sve zbog ograničenja usled zlatnog standarda.

5. Zlatni standard bi značajno smanjio polje delovanja i broj instrumenata centralne banke koji se koriste radi sprečavanja tržišnih potresa i makroekonomske nestabilnosti.

6. Povratak na zlatni standard bi pogodio svet u ekološkom ali i kulturnom smislu. Naime, aktivirali bi se novi rudnici zlata, postojeći proširivali, a radilo bi se na pronalaženju novih tehnologija za iskopavanje ovog metala na danas nedostupnim lokacijama. Rudnici zlata imaju štetne uticaje na okolinu, a naročito na vodene tokove.

7. Povratkom na zlatni standard, čovečanstvo bi izgubilo dosta vremena, novca i resursa zbog iskopavanja nove količine rude koje je jako skupo i dugotrajno.

8. Zlatni standard zapravo ne isključuje pojavu inflacije u potpunosti. Naime, u slučaju povećanog obima snabdevanja i eventualnih novih nalazišta inflatorni scenario nije nemoguć. U suprotnom, mnogo veće šanse su da se usled povećane potrebe za zlaton tj novcem desi – deflacija.

9. Pitanje je da li će stopa povećanja snabdevanja novom količinom zlata moći da isprati stupu rasta međunarodne trgovine i razmene novca, koja se godišnje ovećava za nekoliko procenata.

10. Sam čin povratka na zlatni standard bio bi jako komplikovan. Emitovana količina novca, a naročito US dolara, nekoliko desetina puta prevazilazi količinu zlata koje USA ima u Fort Knox-u. Po nekim računicama, ukoliko su zlatne rezerve USA 260.000.000 unci, a količina dolara u opticaju 2.6 triliona, cena unce bi morala da bude skuplja od 10.000 dolara, da bi pokrila vrednost emitovanih dolara. Upravo cena od 10.000 USD po unci se pominje kao realna, od strane zagovornika povratka zlata na tron umesto dolara.

11. Vezivanje valuta za zlato ili za neku koju drugu valutu, predstavlja ništa drugo do pokušaj upravljanja tržištem i ograničavanja istog, što je svakako pogrešno i neodrživo. Postoji dosta primera u istoriji koji nam govore da su svi slični pokušaji neslavno završavali, od Latinske monetarne unije pa do doskorašnjeg vezivanja švajcarskog franka za evro.

Vidi još:

Zlatni standard i zlatne rezerve

30 razloga za posedovanje zlata

Zlato i dolar

Bitcoin i zlato - različitosti

Bitcoin i zlato - sličnosti